„Postoji neka opsesija u promovisanju, širenju demokratije u njihovom shvatanju te reči. Jeste, demokratija je neophodna. Postoje određene demokratske norme kojih se svi moraju pridržavati. Ali plemeniti ciljevi ne bi trebalo da se postižu neplemenitim metodama“, rekao je Makej za televiziju „ONT“.
Prema beloruskom ministru, neki ljudi ne osećaju uvek ono što se dešava u drugoj zemlji i ne mogu da shvate da svaka država ima svoj razvojni put.
„Na kraju ćemo svi stići do tog plemenitog cilja. Možda neko pre, neko kasnije. Ali mora se uzeti u obzir raznolikost razvoja nacija, nacionalne psihološke karakteristike naroda. Mislim da nedostatak shvatanja ovog trenutka predstavlja razlog što danas postoji niz problema u odnosima Zapada ne samo sa Belorusijom, već i sa Rusijom“, smatra Makej.
Zapadne zemlje, konkretno države Evropske unije, nakon predsedničkih izbora u Belorusiji 9. avgusta 2020. godine, uvele su personalne sankcije protiv niza beloruskih zvaničnika, optužujući ih za nasilje nad demonstrantima i falsifikovanje rezultata glasanja. Evropska unija je pripremila tri sankcione liste, na kojima se, između ostalog, nalazi i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
Trenutno je na spiskovima 88 fizičkih lica i sedam organizacija. Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u Evropsku uniju za fizička lica i zamrzavanje njihovih računa. Takođe, fizičkim licima i kompanijama u EU zabranjeno je da prebacuju sredstva onima koji se nalaze na ovim listama. Sankcije su produžene do 28. februara 2022. godine.
Pročitajte još: