Litvanija je kroz svoju istoriju više nego redovan učesnike evropskih prvenstava, a poslednje je propustila davne 1993. godine i posle toga nastupila na 12 uzastopnih.
Na prethodnom, odigranom 2017. godine, zauzela je loše deveto mesto, ali je na dva pre toga, 2013. i 2011, osvojila drugo mesto.
Ipak, plasman na Evrobasket 2022. u Gruziji, Nemačkoj, Italiji i Češkoj umalo joj se izjalovio – i to zbog „velesila“ kakve su Belgija i Danska.
Litvanija je morala da spasava „živu glavu“ pred dolazak na poslednji kvalifikacioni „prozor“ za Evropsko prvenstvo, a protivnici su joj bili Češka i Danska.
Čehe je lako pobedila, a onda je usledio duel sa Dancima, koji nikada nisu važili za košarkašku naciju, a to nisu i dalje. Ipak, Litvancima je bila potrebna pobeda kako bi se plasirali na Evrobasket.
Na tom meču viđena je dramatična završnica, nakon što je Litvanija prokockala devet poena razlike i tek posle blokade plejmejkera Mantasa Kalnijetisa, u poslednjim sekundama, obezbedila trijumf.
Kalnietis ha salvado del desastre a Lituania 🇱🇹: con este tapón ha clasificado a su selección para el @EuroBasket. Las ventanas, sin jugadores #NBA ni #Euroleague, igualando por abajo, no por arriba pic.twitter.com/8yogN4n3Rl
— Chema de Lucas (@chemadelucas) February 22, 2021
Taj jedan momenat odlučivao je o tome da li će na Evrobasketu učestvovati Litvanija, godinama uspešna košarkaška nacija, ili Danska, koja nije igrala na Evrobasketu još od 1955. godine.
Razlog ovakvog raspleta nije bilo to što su Litvanci zaboravili da igraju košarku, ili što su Danci odjednom postali strah i trepet. Razlog je bio rat Evrolige i FIBA.
Kvalifikacioni mečevi u pomenutim „prozorima“ se igraju usred sezone, pa neretko, zbog obaveza najboljih igrača u klubovima, „B“ ili „C“ selekcije nekih košarkaških velesila igraju mečeve koji mogu da odluče o plasmanu na najveća takmičenja.
Najzvučnije ime koje je nedostajalo Litvancima je definitivno Jonas Valančunas, dugogodišnji NBA centar i član Memfis Grizlisa.
Takođe, niko od članova najboljeg tamošnjeg kluba Žalgirisa – kao što su Marijuš Grigonis, Arturas Milaknis, Rokas Jokubaitis – nije bio u prilici da pomogne svojoj naciji u ključnim trenucima.
Nesposobnost pomenutih organizacija, koje nadgledaju najveće klupsko, odnosno reprezentativno takmičenje, da naprave jedinstveni kalendar u kojem će se znati red napravila je problem i jednima i drugima.
Velika većina igrača koji nastupaju u Evroligi nema taj luksuz da igra i za reprezentaciju usred sezone, dok je pojavljivanje NBA igrača ni ne postoji kao opcija.
Upravo je to bio glavni razlog loših partija ne samo Litvanije, već čak i reprezentacije Srbije, koja je u jednom trenutku dovela svoj plasman pod znak pitanja posle poraza od – Švajcarske.
„Fantastična stvar su ti 'prozori', kako bi reprezentacija igrala utakmice tokom sezone – ali, samo ukoliko ima najbolje igrače. Druga ili treća postava... malo koga zanima i, u principu, 'prozori' su se sveli na puko preživljavanje. Dok se ne napravi jedinstveni kalendar, ne možemo da pričamo o nekom ozbiljnom takmičenju“, rekao je nekadašnji košarkaš i generalni sekretar KSS Dejan Tomašević u intervjuu za Sputnjik sport.
Manje sreće od Litvanaca imali su košarkaši Slovenije, koji putem sličnih kvalifikacija nisu uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Kini 2019. godine.
Slovenija je u tom trenutku bila šampion Evrope, pa je njihov neuspeh, izazvan poremećenim takmičarskim ritmom, prvi poljuljao legitimnost kvalifikacija.
Zbog toga što se nisu pojavili na Mundobasketu, Slovencima – ponavljamo, aktuelnim evropskim prvacima – dovedena je u pitanje mogućnost igranja u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Na kraju su naše komšije dobile specijalnu pozivnicu za kvalifikacije za Tokio, ali je tu još jednom primećena velika mana trenutnog sistema.
Nažalost, rat između FIBA i Evrolige i dalje traje i ne deluje kao da će u skorijoj budućnosti doći do potrebnih promena, a u svemu ispašta – košarka.
