Osamnaesti i 19. vek bili su epoha procvata kartaroških igara, a u njima su uživali kako obični ljudi, tako i brojni umetnici, pisci i pesnici. Neki su karte igrali radi dobiti, a mnogi su bili istinski robovi „crno-bele“ strasti. Taj period je iznedrio čitavu plejadu poznatih kartaroša, od kojih su mnogi bili „ljudi od pera“. Zbog toga je ova strast našla široki odraz u mnogim književnim delima.
Dekart – Kockar u teoriji i praksi
Veliki filozof, matematičar i naučnik Rene Dekart može se smatrati jednim od prvih teoretičara hazarderskih igara. Njegova naučna istraživanja ticala su se upravo pitanja koja čine osnovu kartanja. Dekart je proučavao ljudske reflekse, povezujući svoja znanja iz matematike, psihologije i fiziologije.
Zahvaljujući svojim teoretskim znanjima jednom prilikom je uspeo da pobedi u kartanju čak i čuvenog matematičara Bleza Paskala. Dekart je bio i strastveni ljubitelj ruleta, a njegov naučni odnos prema igrama na sreću doneo mu je i brojne pobede, odnosno uvećao njegove prihode. Njegova omiljena kartaroška igra bila je bakara.
Puškin – „širom Moskve poznati krupije“
Veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin, među čijim je brojnim delima i novela „Pikova dama“, u velikoj meri inspirisana strašću prema kockanju i kartanju, obožavao je bridž. Njegova strastvena stvaralačka priroda nagonila ga je da rizikuje, te je samim tim, ruski književni klasik često imao velike gubitke na kartama.
Poznato je da je jednom kao ulog koristio čak i rukopis „Evgenija Onjegina“. Srećom, iako je dugo gubio tokom igre, sudbina je umešala prste i buduće remek-delo ipak nije dospelo u tuđe ruke.
U sačuvanom policijskom spisku poznatih kartaroša iz 1829. godine Puškin je bio upisan pod brojem 36, uz napomenu: „širom Moskve poznati krupije“. Pošto se nije bavio primenjenom matematikom, na spisku dugova koji su ostali iza Puškina nakon njegove smrti, veliki deo činili su oni koje je napravio kartajući se.
Dostojevski – Kockarski dug koji je iznedrio remek-delo
Fjodor Dostojevski je još jedan ruski književni genije koji nije imao mnogo sreće u kocki i kartama. Posebnu strast je gajio prema pokeru i ruletu.
Jednom prilikom, kada je tokom boravka u Vizbadenu, izgubio veliku sumu novca u kockarnici, bio je primoran da sa svojom izdavačkom kućom zaključi hitan ugovor o novom delu, kako bi isplatio dug. Zahvaljujući tome riznica svetske književnosti postala je bogatija za njegov roman „Kockar“. Pisac se tada našao u vrlo neprijatnoj situaciji, pošto je izgubio i miraz svoje voljene Poline Suslove. Priča o mladiću kome kockanje postaje smisao života u velikoj meri je inspirisana ličnim iskustvom pisca.
Ljubitelji kockanja – Od Tolstoja do Jesenjina
U igrama na sreću rado su učestvovali mnogi ruski pisci. Gavrila Deržavina pratila je velika sreća u kartama, tolika da je poznati pesnik iz epohe klasicizma uspeo da poveća svoje bogatstvo tako što je jednom prilikom, kada je uložio veliku sumu novca, uspeo da dobije igru. Nasuprot njemu Ivan Krilov je u kockanju izgubio višegodišnji prihod.
Na listi brojnih ruskih pisaca i pesnika koji su uživali u kartanju i ruletu su i Lav Tolstoj, Nikolaj Nekrasov, Sergej Jesenjin i Nikolaj Gumiljov.