Diplomata je istakao da će, u slučaju da poduhvat uspe, Amerikanci moći iz orbite da napadaju položaje interkontinentalnih balističkih raketa, ne čekajući da one prve počnu.
Do 30 odsto
Komanda američkih Svemirskih snaga je u avgustu objavila vojnu doktrinu. Osnovna srž dokumenta je kontrola orbite koja će otvoriti jedinstvene mogućnosti za planiranje i realizaciju vojnih operacija. Autori su podsetili da su od davnina vojskovođe težile da zauzmu brdo pre bitke i tako steknu stratešku prednost ─ da vide neprijateljske manevre, bez ometanja posmatraju bojno polje i isključe mogućnost iznenadnog napada.
Najpovoljnija pozicija u 21. veku je orbita Zemlje. Prema Pentagonu, njom bi trebalo da upravljaju Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država.
Doktrina ne isključuje i razmeštanje elemenata strateškog naoružanja u orbiti. Šef Pentagona Džejms Matis je u avgustu 2018. godine izjavio da bi svemir trebalo posmatrati kao „novo ratište“. Prema njegovim rečima, „ključni faktor je potreba za postavljanjem senzora za otkrivanje lansera u svemir“. Eksperti ne isključuju da će sa senzorima Amerikanci postaviti u orbitu i udarno naoružanje. Projekte orbitalnih raketa-presretača, koje mogu da obore sovjetske interkontinentalne balističke rakete prilikom uzletanja, Amerika je imala još u periodu Hladnog rata.
„O militarizaciji kosmosa bilo je reči i dok je na mestu američkog predsednika bio Tramp, kada su Svemirske snage formirane i povećao se broj lansiranja. Očigledno je da će Bajden nastaviti taj trend. SAD još uvek imaju šansu da realizuju projekat protivraketne odbrane u svemiru. Ta zemlja ima najveću grupaciju satelita na svetu koja se neprestano povećava. Pritom, svemirske letelice lansiraju i kompanije koje zvanično nisu državne, na primer „Spejs iks“ Ilona Maska. Moguće je i mnoge komercijalne satelite koristiti za vojne potrebe“, objašnjava američki politikolog Sergej Sudakov za Sputnjik.
Prema rečima eksperta, razmeštanje svemirskog ešalona sistema PRO neće omogućiti Pentagonu da potpuno neutrališe potencijal nuklearnog odvraćanja Rusije. U najboljem slučaju, svemirski presretači mogu da unište i do 30 odsto lansiranih interkontinentalnih balističkih raketa. Međutim, u uslovima nuklearnog rata i to je mnogo. Osim toga, neke balističke rakete mogu da obore kopneni presretači u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i brodovi NATO-a opremljeni sistemom „Idžis“ i raketama SM-2 i SM-3. Kao rezultat, uzvratni nuklearni udar više neće biti iste snage.
Ratovi u svemiru
„Moskva mora mnogo oštrije da reaguje na ovakve inicijative. Potrebno je objasniti Vašingtonu da je razmeštanje sistema PRO u svemiru 'casus belli' (uzrok rata), koji zahteva najoštriju reakciju. Ako jasno stavimo do znanja da je militarizacija svemira crvena linija, tada ćemo barem usporiti razmeštanje orbitalnog ešalona“, uveren je Sudakov.
Prema američkoj doktrini, svemirske snage su odgovorne za „bezbednost“ orbite i omogućavaju pristup Sjedinjenim Američkim Državama i saveznicima. One su odgovorne i za projektovanje borbene moći kako bi zastrašile protivnike i naterale ih da promene svoje ponašanje. Teret i osoblje isporučivaće se brodovima za višekratnu upotrebu, a za brzi prenos informacija na taktičkom, operativnom i strateškom nivou napraviće moćnu satelitsku grupu. Posebna uloga dodeljena je subatmosferskim aparatima za izviđanje, posmatranje i komunikaciju.
Američka vojska i njeni saveznici u NATO-u mnogo zavise od satelita. Upravo se u svemiru nalaze osnovna sredstva komandovanja vojskom i naoružanjem, izviđanjem, vezama i navigacijom. U orbiti je oko hiljadu vojnih aparata. Autori doktrine insistiraju na potrebi da sve oponente Vašingtona liše mogućnosti dobijanja bilo kakve informacije o američkoj orbitalnoj grupi.
Agencija za napredni odbrambeni razvoj DARPA već nekoliko godina primenjuje program „Blekdžek“ koji predviđa lansiranje u nisku orbitu do 200 malih satelita povezanih u jednu mrežu. Veruje se da se oni ne mogu pratiti.
Prorediti orbitu
Vazdušno-kosmičke snage Rusije imaju tehnička sredstva i eksperte koji mogu da fiksiraju dejstva satelita zapadnih država, njihove grupacije nad određenim vodenim ili kopnenim teritorijama, kao i učestalost njihovog letenja nad nekom teritorijom. Po ponašanju orbitalne grupe, po pravilu, nije teško predvideti veći deo onoga što je zamišljeno u sedištu NATO-a.
U slučaju zaoštravanja međunarodne situacije Rusija ne samo da će moći da posmatra satelite zapadnih zemalja, već i da ih efikasno uništava.
U novembru je na poligonu Sari-Šagan u Kazahstanu uspešno testirana raketa sistema PRO A-235 „Nudol“, projektovana da presretne američke interkontinentalne balističke rakete prilikom napada na Moskvu i industrijske objekte u zapadnoj Rusiji. Prema oceni eksperata, ona će moći da uništi svemirske objekate u niskim orbitama.
Ta raketa se ispituje od 2014. godine, a u martu 2018. godine u Plesecku je prvi put ispaljena iz standardnog mobilnog lansera. Mobilnost je glavni „adut“ ovog perspektivnog sistema. Sistemi će, tokom perioda pretnje, biti prebačeni na ranije pripremljene maskirne pozicije, gde će ostati nevidljive za neprijateljske satelite do trenutka lansiranja. Prema mišljenju stručnjaka koji su proučavali video-snimak testova, brzina lansiranja rakete je blizu hipersonične.
Šef svemirske komande SAD general Džon Rejmond izjavio je da će ispitivanje ruske satelitske rakete za presretanje sa direktnim slanjem u orbitu predstavljati izazov za američke interese u svemiru.
Pročitajte još:
