Pandemija virusa korona, koja godinu dana hara planetom, upropastila je spektakl na najvećem srpskom stadionu, s obzirom na to da su tribine na „Rajku Mitiću“ bile sablasno prazne.
Šteta! Ipak, bila je to jedina logična odluka Kriznog štaba, koji je odbacio mogućnost da bude deset odsto kapaciteta stadiona zbog skoka u svakodnevnom broju zaraženih virusom Kovid-19 u Srbiji.
I danak je morao da plati fudbal s navijačima! Jer, znaju vrlo dobro rivali Zvezde u Evropi i Superligi kako izgleda kada naspram sebe, osim 11 igrača u crveno-belim dresovima, imaju još 50.000 Delija protiv sebe.
Vrelije je nego u paklu kada se začuje onaj huk sa severne tribine od kojeg se i najhladokrvnijima ledi krv u žilama!
Toga u četvrtak uveče na Marakani nije bilo, ali bio je to jedini logičan potez. Jer, ljudski život nema cenu, a situacija s korona virusom je i te kako ozbiljna. S tim nema šale.
U stvari, povremeno se oko stadiona začula pesma navijača okupljenih podno južne tribine stadiona u Ljutice Bogdana.
Takav epilog olakšao je posao velikom Milanu, jer je igrao bez pritiska s tribina. U sudaru dva bivša prvaka Evrope, nekako, kao da je suđeno da nekakvo prokletstvo utiče na spektakl, i obično stvari idu na vodenicu roso-nera.
Sada već davne 1988. godine, ona čuvena beogradska magla, koja je došla gotovo niotkuda prekinula je Zvezdu u jurišu ka senzaciji u osmini finala Kupa evropskih šampion, s obzirom na to da je meč prekinut i poništen, pa je dan kasnije odigran novi, da bi Zvezda bila eliminisana posle penal lutrije.
Prokletstvo, viša sila, ovoga puta bila je ozloglašena korona. Na Marakani na kojoj se obično ništa ne čuje od pesme sa severa i gromoglasnog aplauza i urlika Delija, ovoga puta se čula svaka izgovorena reč.
Što na terenu, što pored klupe dva tima, što u dupke punoj novinarskoj loži.
A, saglasićete se, to nije fudbal. Fudbal bez navijača je kao nebo bez ptica, pesma bez reči, nota bez takta... U takvoj sablasnoj atmosferi Milan se bolje snašao, u meču sa dva poništena gola, dva penala, jednim crvenim kartonom i sijasetom šansi na obe strane. Ali na kraju nije uspeo da slavi.
Zvezda je hrabro udarila na sedmostrukog prvaka Evrope. Video tehnologija (VAR) je u dva navrata bila naklonjena srpskom šampionu, pa su (pre)rani golovi Kastiljeha u šestom i Ernandeza u 12. minutu opravdano poništeni zbog ofsajda i igranja rukom Mandžukića.
Takva pomoć bila je dovoljna Dejanu Stankoviću i njegovim učenicima da izbegnu poraz u prvom meču šesnaestine finala Lige Evrope (2:2). Strelci su bili Kanga iz penala i Milan Pavkov u 93. minutu za Zvezdu, dok je Milan stigao do prednosti zahvaljujući nespretnoj reakciji Pankova i Borjana, kasnije je iz penala pogodio Teo Ernandez.
Inače, mnogi su jedva čekali da vide Zlatana Ibrahimovića na zelenom tepihu Marakane kako u 40. godini izvodi magiju, ali je Stefano Pioli, trener Milana odlučio da Ibrakadabru ostavi na klupi. Šteta!
Ibra, s nosem i likom kriminalca, a na terenu gracioznog poteza poput baletana, navukao je kapu i šćućureno pratio dešavanja, neretko podižući ruke na glavu, jer propušta žurku na terenu, što ne važi za sablasno prazne tribine na kojima je sedeo s ostalim rezervnim saigračima.
Čuo se na stadionu svaki šum, udarac lopte kao udarac u gong, ali ostaje gorak ukus u ustima zbog prokletstva koje duže od dve decenije stoji na putu kada se sudare Crvena zvezda i Milan.
Nekad magla, sada korona. Ipak, Zvezda s aktivnim rezultatom ide na noge italijanskom divu u meču koji je zakazan 25. februara na kultnom San Siru.
Ko zna, možda joj se baš tad sreća osmehne... Jer, zaslužili su je apsolutno Stankovićevi momci, koji su sa igračem manje golom Milana Pavkova u 93. minutu uspeli da izbegnu poraz, a stadionom su odzvanjali aplauzi iz novinarske lože, koja je neretko „glumila“ sever i aplaudirala i navijala, što se sasvim sigurno nije dopalo italijanskim novinarima, koji će ko zna šta napisati u svojim izveštajima, ako to nekoga uopšte i briga...
