Vrhovni kasacioni sud prošle nedelje je potvrdio presudu u korist klijenta koji je tužio banku za naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Banka je, tako, u obavezi da klijentu isplati novac neosnovano naplaćen za premiju osiguranja.
Korist banke od Korporacije-neće odustati uprkos presudi
Sud je stao na stanovište da u odnosu između banke i Nacionalne korporacije, od koga korist ima banka kojoj Korporacija obezbeđuje kreditna sredstva, klijent nije strana u ugovoru, pa je zato i osporen zahtev banke da upravo on plati premiju osiguranja.
Advokat Jelena Pavlović, kojoj su stambeni krediti uža specijalnost, za Sputnjik objašnjava šta znači ova presuda i zašto bi ovaj trenutak uopšte trebalo iskoristiti za preispitivanje potrebe za postojanjem Nacionalne korporacije.
„Korporacija i poslovne banke sarađuju tako što kada korisnik kredita ne izmiruje dospele anuitete sve što korisnik nije platio izmiruje Korporacija i to uvećano za zakonsku zateznu kamatu. Korporacija nastavlja da umesto korisnika otplaćuje anuitete sve dok banka ne izvrši prodaju nepokretnosti. Ukoliko nakon prodaje ostane određeni dug, banka to računa kao svoj gubitak pa se onda obraća Korporaciji da i taj gubitak naknadi, a to je po ugovoru koji su potpisali do 75 odsto od neto gubitka“, precizirala je Pavlovićeva.
Treba li i dalje država da pomaže banke
Ona napominje da je kada je 2004. godine donet Zakon o Nacionalnoj korporaciji njena svrha bila da pomogne razvoj bankarskog sektora jer tada banke kao poverioci zaista nisu imale mogućnost da u brzom roku realizuju svoja potraživanja.
„Brojnim zakonskim izmenama, međutim, prvenstveno Zakona o hipoteci, a kasnije i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, banke danas u izuzetno kratkim rokovima prodaju nepokretnosti pod hipotekom, pa je zaista pitanje da li ima opravdanja da Nacionalna korporacija i dalje pruža podršku bankama na način kako to danas čini. Banka u svakom kreditnom poslu, obavezno kada je u pitanju stambeni kredit, uzima hipoteku, nekada čak i dve. Tu su takođe i lične menice kojima korisnik garantuje svojom sadašnjom i svom budućom imovinom, a kao jemac vrlo često pristupa i supružnik. To znači da je potraživanje banke zaista vrlo dobro osigurano u Srbiji“, ističe naša sagovornica.
Podsećajući da se postupak aktivacije hipoteke odvija u veoma kratkim rokovima od 30-60 dana, da su banke od 2005. godine u Srbiji oslobođenje plaćanja poreza na dodatu vrednost, čime se država odrekla u korist banaka do tada propisanih 20 odsto poreza na sve kamate, provizje i naknade koje banke naplaćuju, da su svi zakoni izmenjeni po meri bankarskog sektora koji je sada najjači i najrazvijeniji u državi, ona kaže da se s pravom postavlja pitanje da li država i dalje treba da ga pomaže.
Najjači sektor u državi
Da li je, zaista, potrebno da poreski obavezici kroz Nacionalnu korporaciju i dalje garantuju za potraživanja najuspešnijem i najprofitabilnijem sektoru, više konstatuje nego što pita Pavlovićeva. Zato je mišljenja da je posle odluke Vrhovnog kasacionog suda vreme da se o tome razmisli.
„Smatram da bi Ministarstvo finansija, imajući u vidu sve ono što se desilo na našem tržištu i stepen razvijenosti bankarskog sektora, sigurnosti poslovanja, stabilnih uslova, trebalo da razmotri da li ima bilo kakvog opravdanja da država preuzima kreditni rizik banaka“, ističe ona.
Sagovornica Sputnjika je sigurna da banke na to ne bi gledale blagonaklono, ali i da će nastaviti sa naplatom osiguranja uprkos ishodu tužbi, jer banke vrlo dobro znaju da im statistika ide u korist. Ne samo ona o broju tužbi u odnosu na nešto iznad 100 hiljada stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije, nego i zbog dužine trajanja sudskih sporova pred sudovima zatrpanim predmetima koja će mnoge odbiti od tužbe.
Banke neće odustati
Da je tako naslućuje se i iz saopštenja Udruženja banaka da će svoj stav braniti ne samo u javnosti, već i pred pravosudnim organima, uz konstastaciju da su oni krediti koji su osigurani kod Nacionalne korporacije znatno jeftiniji.
„Što se tiče navoda Udruženja banaka da je kamata u slučaju osiguranja kredita kod Korporacije bila manja ti navodi jesu tačni, jer je i kreditni rizik bio manji, odnosno rizik je prevaljen sa banke na Korporaciju. Ali navodi da je do pada kamata došlo zbog osiguranja kredita samo su delimično tačni, jer taj pad kamatnih stopa je trend koji je godinama već prisutan i na evropskom i na svetskom tržištu“, ističe Pavlovićeva.
Ta priča da je zbog osiguranja kredita došlo do pada kamata zaista ne stoji, smatra ona.
