On je u intervjuu za televiziju „RBK“ podsetio na reči šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja koji je još u maju 2019. godine rekao da Rusija, stari neprijatelj Evrope, ponovo predstavlja pretnju EU.
„U nedavnom intervjuu koji sam imao sa novinarom Vladimirom Solovjovom, kada me je upitao da li je Rusija spremna da prekine odnose sa EU – odgovorio sam potvrdno, jer tih odnosa više praktično ni nema. Kao što je svojevremeno rekao bivši predsednik SAD Baraka Obama, doduše tada je mislio na rusku ekonomiju, odnosi su raskomadani u paramparčad“, rekao je Lavrov.
Govoreći o trgovinskoj razmeni Rusije i EU, šef ruske diplomatije je rekao da se ona drastično umanjila nakon događaja u Ukrajini 2014. godine iako je EU do tada bila najveći partner Rusije.
„Pitate me za razlog? Sankcije je uveo naš dragoceni partner, najkrupniji ekonomski partner, međutim, razlozi uvođenja tih mera nisu bili zasnovani ni na kakvim činjenicama. Krim nam je jasan, Donbas takođe – stvar je u tome što je EU, zahvaljujući sopstvenoj nesposobnosti i nemogućnosti da spreči protivustavni državni prevrat sa otvorenim antiruskim potpisom, rešila da sve obrne naopačke“, objasnio je.
O politici SAD
Govoreći o retorici američkih političkih krugova prema Rusiji, Lavrov je kazao da je unutrašnja politička situacija u Sjedinjenim Američkim Državama eskalirala do krajnjih granica.
„Tamo su prisutne 'kaubojske razmirice' o tome 'ko je bolji'. Ali to je normalna manifestacija američke politike, posebno danas. Eskalirala je do krajnjih granica u svojim neslaganjima među liberalima koji su mislili da je to već nezaustavljiva tendencija. Odjednom je došao Donald Tramp koji nije mnogo favorizovao liberalne principe i pristupe, nego se trudio da više razmišlja o interesima onih koji su osnovali Ameriku, koji su došli tamo (ona je uvek bila zemlja emigranata) i doneli njene zakone. Vodi se spor oko toga da li ostaje lojalnost prema državi koja te prihvatila ili želiš da urušiš njene principe?“, rekao je Lavrov.
On je podsetio na to da je Tramp govorio da je bio najoštriji prema Rusiji, kao i da je uveo više sankcija nego svi njegovi prethodnici zajedno.
O ruskoj vakcini
Kada je reč o odnosu Zapada prema ruskoj vakcini, Lavrov je rekao da oni shvataju da je ruska vakcina, „ako ne najbolja, onda definitivno među prvima“.
„U suprotnom ne bi bila tolika potražnja za vakcinom, koja eksponencijalno raste. Sa druge strane, oni shvataju da sama činjenica distribuiranja vakcine 'Sputnjik Ve' (Sputnik V), pa i drugih naših vakcina koje će se uskoro pojaviti na međunarodnom tržištu, znači povećanje autoriteta i reputacije Rusije na međunarodnoj sceni, a oni to ne žele“, rekao je šef ruske diplomatije.
Istovremeno, dodaje Lavrov, danas mnoge evropske zemlje žele da sačekaju da vakcinu „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) odobri Evropska agencija za lekove.
„U Mađarskoj smatraju da su već spremni da se time bave i isporuke počinju. Broj zahteva (za vakcinom) iz Evrope stalno raste. Pre neki dan je knez Albert II od Monaka tražio da se isporuče vakcine za celokupno stanovništvo kneževine.
Nakon što su objavljene naučne ocene nezavisnih struktura na Zapadu su primorani da priznaju da je vakcina dobra. Ipak, nastavljaju se pokušaji da se ona diskredituje, zaključuje Lavrov.
O „Severnom toku 2“
Lavrov se osvrnuo i na pitanje izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ rekavši da su predlozi upućeni Nemačkoj po pitanju ukidanja sankcija ukoliko se očuva količina protoka gasa kroz Ukrajinu – ponižavajući.
„Otvoreno o tome pišu, da se radi o svojevrsnoj trgovini Vašingtona i Berlina. Amerikanci dopuštaju da `Severni tok 2` proradi, ali isto tako kažu i da ukoliko tranzit gasa kroz Ukrajinu stane, `Severni tok 2` će biti zatvoren. Ne mogu da odlučujem za Nemačku, ali takvi uslovi su jednostavno ponižavajući“, naglasio je.
Šef ruske diplomatije je naveo i da sve to potvrđuje reči predsednika Rusije Vladimira Putina da oni, na račun Rusije, žele da finansijski podrže svoj geopolitički projekat pod nazivom „Ukrajina“.
