„Smatram da je ovo važno pitanje, prioritet za obe strane – da se u najkraćem roku postigne sporazum o daljem smanjenju, uključujući direktno ograničenje bojevih glava. A razlog je taj što će revizijska konferencija o neširenju oružja biti održana u avgustu 2021. godine, a istovremeno je stupio na snagu takozvani Sporazum o zabrani nuklearnog oružja (START-3)... Dakle, svet posmatra da li će Sjedinjene Američke Države i Rusija nastaviti da smanjuju i uništavaju nuklearno oružje“, rekla je Getemelerova za Sputnjik.
Prema njenim rečima, potrebno je postaviti ciljeve koji su ostvarivi u doglednoj budućnosti. Konkretno, moguće je dogovoriti smanjenje broja bojevih glava u pripravnosti, jer ih je defakto manje od 1550 jedinica propisanih sporazumom START-3.
„Dakle, ako bismo želeli da pošaljemo signal, mogli bismo da se dogovorimo u svojstvu paralelne i jednostrane mere i kažemo: ‘umesto 1550, sada ćemo raspoređivati 1450 bojevih glava’. To je mali korak, ali mislim da bi mogao biti moguć rani signal da nameravamo da nastavimo da sprovodimo Sporazum o neširenju i režim neširenja oružja uopšte“, predložila je Getemelerova.
Ona je dodala da bi sledeći korak dveju država na polju kontrole naoružanja trebalo da bude sporazum o smanjenju broja svih nuklearnih bojevih glava, a ne samo onih u pripravnosti.
„Mislim da je novi glavni aspekt o kojem mi i Rusija već dugo razgovaramo taj kako ćemo ograničavati neposredan broj bojevih glava... U prošlosti smo uvek smanjivali broj bojevih glava, jednostavnim uklanjanjem nosača i odlaganjem u skladište. A nismo se dogovorili o merama za verifikaciju njihovog uništavanja. I Sjedinjene Američke Države i Rusija su neprestano uništavale bojeve glave, ali to je uvek bila jednostrana stvar“, objasnila je ona.
Prema njenom mišljenju, potrebno je razgovarati o svim bojevim glavama, jer se one u tehnološkom pogledu ne razlikuju mnogo jedne od drugih i sve zavisi od nosača na koji mogu da se postave.
O paketu kontrole naoružanja
Ideja o izradi paketa sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u oblasti kontrole naoružanja zaslužuje pažnju, mnogi u SAD takođe govore o ovome, dodala je ona.
„Iskreno govoreći, veoma su me zainteresovale reči zamenika ministra spoljnih poslova (Rusije Sergeja Rjabkova) da su mogući neki povezani sporazumi. Mislim da je ovo možda dobar pravac. Mnogi u SAD takođe misle u ovim terminima. Ne bih želela da se sve ugura u jedan sporazum. Možda bi bilo bolje da imamo različite sporazume za različite vrste naoružanja ili druge tehnologije“, precizirala je ona.
Prema njenim rečima, u ovoj oblasti je poželjan pristup korak po korak i prvo je potrebno utvrditi ciljeve dostižne za kraće vreme.
„Zbog toga mi se sviđa ideja Sergeja Rjabkova o različitim sporazumima koji će vremenom biti razvijeni. Mislim da ovo prilično ima smisla. I mislim da se za četiri godine može mnogo postići“, dodala je Getemelerova.
Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio da bi novi sporazumi o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja mogli biti uobličeni kao paket međusobno povezanih sporazuma.
Perspektive PRO sistema
Prilikom razmatranja strateške stabilnosti Rusija i SAD bi trebalo da razgovaraju o sistemima za protivraketnu odbranu obeju zemalja, smatra Getemelerova.
„Mislim da bi bilo dobro da jednostavno počnemo time što ćemo saslušati u čemu je zabrinutost Rusije. Mislim da je prošlo nekoliko godina otkako smo imali ozbiljne, podrobne rasprave o ovome. Takođe ću reći da je i Rusija napravila veliki korak u svojim tehnologijama protivraketne odbrane. Po mom mišljenju, bilo bi dobro održati bilateralne razgovore o ovom pitanju kako bi se shvatilo gde se obe strane kreću u oblasti PRO“, precizirala je Getemelerova.
S jedne strane, Rusija smatra da američki lanserni sistemi protivraketne odbrane u Evropi mogu da se upotrebe kao ofanzivno oružje. S druge strane, Rusija ima svoja nova dostignuća, kao što je sistem PVO S-400 i S-500, o kojima takođe treba razgovarati, konstatovala je ona.
Zamenik ruskog ministra Sergej Rjabkov izjavio je ranije da je bez napretka po ovom pitanju teško moguće produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja i zaključivanje novog sporazuma.
Povratak na razgovor o sajber bezbednosti
Rusija i Sjedinjene Američke Države treba da se vrate na razgovore o pravilima igre u polju sajber tehnologija, smatra bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a i bivša zamenica američkog državnog sekretara Rouz Getemeler.
„(Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije) Sergej Rjabkov pomenuo je ovo pitanje u svojim nedavnim izjavama, pa me zanima da li on ubraja kontrolu u oblasti kibernetike pod ista pitanja kao i kontrolu naoružanja. Ali slažem se da se moramo vratiti na ove diskusije“, zaključila je ona.
Prema njenim rečima, potpuna kontrola druge strane u ovoj oblasti teško da je moguća, ali u prošlosti su već postojali pregovarački procesi koji su omogućavali da se naprave pomaci u razvoju nekih osnovnih principa i mera za izgradnju poverenja.
Pročitajte još:
