Seničić napominje da je situacija takva da dodatna minimalna zarada za turističke delatnike najavljena za jul za mnoge od njih može stići kasno.
Jer, kako kaže za Tanjug, pitanje je šta će sa ovim sektorom do tada biti, što najviše zavisi od toga da li će turističke sezone biti ove godine.
Ističe da je situacija u turizmu takva da je najvažnije da se sačuvaju firme, a ne zaposleni, kao i da je sada ostao samo minimalan broj zaposlenih koji mora da dolazi na posao.
Suština čuvanja firmi je, navodi, u tome da one prežive i ako bude bilo posla da vrate nazad one koji su izgubili posao.
Kako kaže, turističkim radnicima najveća pomoć u ovom trenutku bi bila da im se omogući da rade, da granice budu otvorene i da država pomogne da se naprave dogovori sa zemljama u koje naši ljudi najradije putuju.
Seničić dodaje da, ipak, nisu prepoznati na onaj način na koji su želeli.
„Drago mi je da su moje kolege u hotelijerstvu ponovo dobile drugu bespovratnu pomoć, koja je dosta velika, ali smatram da su i turističke agencije koje beleže pad prometa veći i od 90 odsto, apsolutno morale biti u grupi za takvu vrstu bespovratne pomoći, a ne pomoći za zaposlene“, kaže Seničić.
Kao veliki problem sa kojim se turistička privreda trenutno suočava navodi i to što je procedura obrade zahteva za kredite kod Fonda za razvoj veoma spora, pa je obrađen veoma mali broj njih.
O stanju u srpskom turističkom sektoru za Sputnjik je govorila i ministarka turizma Tatjana Matić
