Ovo za Sputnjik kaže Nataša Mamula iz „Argus tursa“ povodom „Sutra počinje isplata minimalca za turizam i ugostitelje“ u vidu isplate jedne minimalne zarade u iznosu od 30.367 dinara, uz ograničenje zabrane otpuštanja zaposlenih.
Pomoć države turističkim agencijama korisna, ali nedovoljna
Aktuelna pomoć države, prema rečima direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandra Seničića, dobrodošla je, ali ne i dovoljna. On podseća da je turistički sektor do sada od države dobio one pomoći koje je dobio i ostatak privrede, te naglašava da nisu svi sektori podjednako pogođeni krizom koju je izazvala epidemija virusa korona.
„Što se ugostiteljstva tiče, znam da su u teškoj situaciji, ali ipak rade. Mogu da rade 10, 20, 30 odsto, kako ko, a mi ne radimo ništa, nemamo nikakvog prometa. Ljudi ne putuju i potpuno je logično da je to tako. Neke druge pomoći nismo dobili, osim one opšte pomoći koju su svi dobili. Jedina pomoć koja je bila, ako pričamo o finansijskoj pomoći, jeste mogućnost i ponuda da se kroz Fond za razvoj dobiju krediti pod povoljnijim uslovima od ostatka privrede. To je realizovano za sada za dvadesetak odsto onih koji su podneli zahteve. Jako sporo ide ta procedura i to je ono što pravi dodatni problem“, kaže Seničić za Sputnjik.
On pozdravlja jednokratnu pomoć države u vidu jedne minimalne zarade, ali se plaši da velika većina agencija neće moći da je iskoristi zbog ograničenja, u smislu neotpuštanja zaposlenih u periodu od dva meseca.
Mnoge agencije neće moći da iskoriste pomoć
Tako agencija „Sabra“ nije konkurisala za ovu pomoć, jer im ona u uslovima nemogućnosti poslovanja ne znači ništa. Direktor ove agencije Vladimir Vlaho najavio je otpuštanje 30 od 36 radnika do kraja decembra.
„Sabra“, prema njegovim rečima, trenutno posluje samo kroz plaćanje troškova državi:
„Tražnje nema nikakve, apsolutno, na svu ovu nesreću ni na Kopaoniku ni Zlatiboru nema snega, tako da i onaj koji bi riskirao skijanje, nema gde da skija. A s druge strane, s obzirom na trenutno važeće pravilnike i zakone o turizmu, mi spadamo u one agencije koje nisu dobile ponudu od osiguravajućih društava za produženje licence, pa ni zbog toga ne možemo da radimo. Tako da smo potpuno desetkovani i nažalost moramo da otpustimo sve radnike i onda ćemo videti šta ćemo dalje.“
Direktor „Jute“ apostrofira da u januaru dolaze na naplatu porezi i doprinosi, te da je kada nema prihoda jako teško održavati takvu vrstu troškova. Neophodno je ono što je njegova organizacija već i tražila od Vlade, da se otpišu porezi i doprinosi ili da se napravi moratorijum u otplati, po uzoru na druge zemlje okruženja i Evrope:
„Važno je da dobijemo tu jednokratnu finansijsku pomoć kao što su je dobili hotelijeri i kao što su uradile sve zemlje u okruženju kada je reč o turističkom sektoru. Zatim da taj fond funkcioniše brže, da se zahtevi odobravaju za sve one koji su ispunili uslove u nekom roku od 5 do 10 dana, a ne duže, iako su zemlje okruženja i Evrope koje su takođe imale tu vrstu pomoći, odobravale kredite u roku od 48 ili 72 sata za turistički sektor. To su neke anomalije koje bi pomogle, ali, nažalost, ova plata kao takva, plašim se da neće biti dovoljna.“
Polovina zaposlenih već izgubila posao
Prema podacima kojim Seničić raspolaže, u Srbiji je oko 12 turističkih agencija organizatora putovanja do sada predalo zahteve ili za ulazak u stečaj ili u likvidaciju, a oko 120 (od oko 700) posredničkih agencija je stavilo u stanje mirovanja svoje firme kako bi izbegli plaćanje troškova koji dolaze.
„Ukupan broj zaposlenih u turističkom sektoru, kada govorimo o turističkim agencijama i rentakar kompanijama, negde je oko 4.500. Od toga je već pedeset odsto ostalo bez posla, a drugi, onaj veliki talas otpuštanja se očekuje od prvog januara, kada se ukine obaveza držanja radnika po dve vrste pomoći koje su do sada došle. To je ono što su informacije sa terena“, ukazuje Seničić.
Na pitanje kako uopšte funkcionišu agencije kada nema potražnje, a ni mogućnosti putovanja jer je maltene čitava Evropa zatvorena, Seničić ukazuje da je i pitanje ko bi se u ovo vreme i odlučio na putovanje, jer čak i do neke od egzotičnih destinacija za koje nije neophodan PCR test, poput Maldiva i Zanzibara, treba doći i promeniti bar dva aviona.
„Ono što je nosilo promet u ovom periodu godine su evropski gradovi kao najzanimljiviji proizvod koji se prodavao najviše kod nas. Toga sada nema s obzirom da je Evropa generalno zatvorena i da ne možemo da putujemo nigde. Istanbul je bio jedna od destinacija koja je poslednjih mesec-dva imala neki promet, ali ako vam kažem ugrubo da je to 5-7 odsto onoga što se radilo, jasno je da je to minimalno. Vidimo i da se situacija u Turskoj komplikuje, da verovatno neće moći da se putuje za Novu godinu u Istanbul“, pesimističan je naš sagovornik.
Putovanja po Srbiji nisu od pomoći
Putovanja po Srbiji, nastavlja on, nikada nisu većinski omogućavala da agencije prežive, jer naši građani najčešće kada putuju po zemlji, ne koriste usluge turističkih agencija.
„Ovog trenutka je najveći broj agencija koje su bile u zakupima poslovnog prostora otkazalo zakup, rade ili iz svojih stanova ili prostora koje imaju u vlasništvu. Minimalan je broj radnika koji je ostao u turističkim agencijama. Uglavnom, ako se nastavi ovakvim tempom bez neke dodatne, konkretne pomoći turističkom sektoru, plašim se da je taj mart ili april teško dohvatljiv rok da veliki broj agencija opstane do tog roka, kad se nadamo da bi moglo eventualno da bude neko poboljšanje situacije i da eventualno krenemo da putujemo“, zaključuje Seničić.
Agencije traže otpis poreza i doprinosa
Direktor „Plana tursa“ Milan Vasić kaže za Sputnjik da pomoć države u vidu jednog minimalca nije dovoljna, jer njegova agencija posluje veoma otežano u aktuelnim uslovima. Proda se poneki skijaški aranžman u Srbiji, kao i po neka avio-karta ili osiguranje.
„Mi smo se prijavili, ali na firmu gde imamo prevoz, jer tu nismo otpuštali radnike i tu ćemo svakako uzeti pomoć. Druga firma koja se bavi prodajom aranžmana neće uzeti pomoć, jer je tu u međuvremenu otpušteno nekih 50 odsto radnika“, kaže nam Vasić.
Upitan šta bi eventualno moglo da pomogne njegovoj agenciji kako bi opstala dok se situacija ne poboljša, on kaže da nije nužna finansijska pomoć države, već bar otpis poreza i doprinosa koji kreću sa naplatom od prvog januara.
