Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je nedavno rekao da je potrebno uvoditi tehnologije veštačke inteligencije u rusko naoružanje. Reč je o oružju koje određuje budući izgled vojske. Prema rečima Šojgua, u borbenoj obuci se sve više koriste robotski sistemi, bespilotne letelice i automatizovani sistemi za upravljanje.
„Udeo savremenog naoružanja i vojne opreme u trupama iznosi 70,1 odsto. Sada je neophodno obezbediti uvođenje tehnologija veštačke inteligencije u naoružanje koje određuje budući izgled oružanih snaga“, izjavio je ministar odbrane.
Predsednik Rusije Vladimir Putin takođe je govorio o upotrebi tehnologija veštačke inteligencije u odbrambene svrhe u decembru 2020. godine. Govoreći na zasedanju kolegijuma Ministarstva odbrane, predsednik je istakao da je u toku borbene obuke „potrebno aktivnije savladavati i ispitivati oružje i tehniku sa elementima veštačke inteligencije“.
„Takvo oružje značajno povećava potencijal jedinica i formacija, i ne samo danas, već i u bliskoj budućnosti u velikoj meri će određivati ishod borbe“, dodao je tada Putin.
Razvoj oružja s veštačkom inteligencijom
Rad na stvaranju takvih vrsta oružja traje već duže vreme. Na primer, u februaru 2019. godine je postalo poznato da su preduzeća državne korporacije „Rosteh“ konstruisala prototipove oružja sa veštačkom inteligencijom. Još tada su iz kompanije saopštili da je reč o robotskim kompleksima koji već prolaze probni period. Takve razvoje ima „Kalašnjikov“, NVO „Visokoprecizni kompleksi“, „Tehmaš“ i druga preduzeća „Rosteha“.
Iz „Rosteha“ su naveli da je novo oružje sposobno da samostalno donese odluku o podrivanju cilja.
Istovremeno, mnogo toga još uvek zavisi od čoveka, to jest, operatera. Prebacujući kompleks u potpuno automatski režim, operater mora biti sto posto siguran u ispravnost cilja. Tadašnji direktor klastera konvencionalnog oružja, municije i specijalne hemije „Rosteha“ Sergej Abramov istakao je da se takva rešenja već dugo koriste u sistemima višecevnih bacača raketa koje proizvodi „Tehmaš“.
„Ali veštačka inteligencija nije samo zamena čoveka mašinom. Ona predstavlja priliku da se obezbedi bolja mogućnost upravljanja“, dodao je Abramov.
U decembru 2020. godine je saopšteno o razvoju novog softverskog i analitičkog kompleksa za pametnu municiju. Stvorio ga je Novosibirski naučno-istraživački institut elektronskih uređaja.
„Municija nove generacije sa funkcijom veštačke inteligencije je najefikasnije sredstvo za uništavanje u uslovima savremene borbe“, izjavio je industrijski direktor „Rosteha“ Bekhan Ozdoev.
Glavna karakteristika kompleksa je novi sistem elektronske zaštite koji omogućava da se municija zaštiti od efekata aktivnih smetnji i poništi efikasnost protivničkih sistema za elektronsko ratovanje.
Poslednju reč i dalje ima čovek
U razgovoru za RT, vojni stručnjak Viktor Litovkin je pojasnio da oružje uz upotrebu veštačke inteligencije obično predstavlja punopravni dobro koordinisani sistem.
„Ove tehnologije se koriste da se ljudi maksimalno odmaknu od prve linije fronta, kako bi se sačuvali životi vojnika dok mašine ratuju. Danas se upravo na to polažu sve nade“, istakao je ekspert.
Prema rečima Litovkina, mrežnocentrični sistem ratovanja podrazumeva upotrebu veštačke inteligencije. Podsetimo da je mrežnocentrični koncept ratovanja usmeren na integraciju svih vrsta trupa na ratištu kroz jedan informativni kanal.
„Veštačka inteligencija u ovom sistemu je program koji obrađuje informacije i predlaže rešenja čoveku. Sama VI ne donosi odluke, poslednju reč ima čovek“, istakao je Viktor Litovkin.
Sličnu tačku gledišta ima i vojni ekspert Aleksej Leonkov.
„Veštačka inteligencija u ruskom smislu tog pojma deluje u okviru automatizovanih sistema za kontrolu naoružanja. Kontrolu vrši sedište. Rusija ima sistem — ESU TZ, kao i određeni broj oružja koje je uključeno u takav jedinstveni sistem. Veštačka inteligencija se bavi obradom obaveštajnih podataka i drugih operativnih informacija. Prema tome, u Rusiji oružje sa VI nije autonomno. Čovek i dalje učestvuje u svim operacijama“, istakao je ekspert za RT.
Autonomni pristup
Interesovanje za upotrebu tehnologija VI u odbrambenom sektoru raste i u drugim zemljama. Istovremeno, u društvu postoji zabrinutost zbog mogućih rizika od upotrebe takvih tehnologija. Koalicija nevladinih organizacija insistira na zabrani oružja ove vrste. One zahtevaju da zemlje potpišu ugovor o zabrani „robota-ubica“.
U januaru 2021. godine, američka Komisija za nacionalnu bezbednost i veštačku inteligenciju je zaključila da američke vlasti ne bi trebalo da zabranjuju upotrebu ili razvoj autonomnog oružja koje može da deluje bez ljudskog učešća. Komisija će u martu predstaviti konačni izveštaj Kongresu SAD-a.
Prema rečima potpredsednika komisije Roberta Varka, bivšeg zamenika ministra odbrane, očekuje se da će autonomno oružje tokom borbe praviti manje grešaka od ljudi, što će dovesti do smanjenja broja žrtava ili sudara zbog pogrešne identifikacije ciljeva.
„Barem možemo reći da istraživanje takve hipoteze predstavlja moralni imperativ“, rekao je on.
Istovremeno, američko rukovodstvo strahuje od povećanja mogućnosti na polju veštačke inteligencije u drugim zemljama. Stoga je značajan deo izveštaja Pentagona o „Vojnim i bezbednosnim razvojima koji se tiču NR Kine“, koji je objavljen u oktobru 2020. godine, bio posvećen temi VI.
„Kina u VI vidi ključni značaj za vojnu i industrijsku sferu. Da bi stekla koristi u oblastima nacionalne bezbednosti i ekonomije, Kina sprovodi strateška ulaganja u VI širom sveta“, navodi se u dokumentu.
„Intelektualna“ trka
Razvoj tehnologija veštačke inteligencije imenovan je među prioritetnim oblastima za razvoj američke odbrambene industrije u narednim decenijama. Ovo je navedeno u izveštaju posebne komisije Kongresa „Radna grupa „Budućnost odbrane“ (Future of Defense Task Force (FDTF), objavljenom oktobra 2020. godine.
Aleksej Leonkov je istakao da su sada u Sjedinjenim Državama razvijeni posebni programi za uvođenje VI u odbrambeni sektor.
„Ali postoje poteškoće, jer deo vojne elite u SAD smatra da takvo oružje može u potpunosti zameniti čoveka. Postoji ideja da će takva tehnika moći samostalno da proceni situaciju, identifikuje najopasnije predmete i uništi ih bez ljudske intervencije. To je pogrešna strategija“, smatra Leonkov.
Stručnjak je naveo primer sirijske kampanje, gde su SAD aktivno koristile bespilotne letelice, a ruske vazdušne snage — avijaciju sa posadom.
„Rusija je koristila čitav kompleks, jedinstveni informacioni sistem za borbu protiv terorista. Efikasnost takvog pristupa je dokazana na bojnom polju“, istakao je ekspert.
Ranije su ruska bespilotna borbena vozila „Vihor“ i „Uran-9“ bila predmet zabrinutosti američkih vlasti. Kompleks „Uran-9“ je namenjen za izviđanje, podršku vojnika na bojnom polju i za rešavanje problema u uslovima povećane opasnosti po njihove živote. Izviđački i udarni kompleks „Vihor“ je takođe namenjen za smanjenje gubitaka vojnih lica i za izvršavanje posebnih zadataka.
Pored toga, u Rusiji se proizvode robotske platforme „Soratnik“ i „Nahlebnik“. Istovremeno, ovi sistemi se ne mogu nazvati potpuno autonomnim, jer njima upravlja čovek na daljinu.
Viktor Litovkin je istakao da se najnoviji ruski tenk T-14 „Armata“ i dronovi sa daljinskim upravljanjem mogu klasifikovati kao oružje sa tehnologijom veštačke inteligencije.
„Rusija takođe ima izviđačke i udarne sisteme koji pružaju obaveštajne informacije o lokaciji neprijatelja uz pomoć satelita, bespilotnih letelica, radara i drugih sistema. A pomoću računarskih algoritama, odluke o nanošenju udara se donose u nekoliko sekundi .Veštačka inteligencija pruža čoveku gotova rešenja na osnovu prikupljenih informacija“, zaključio je ekspert.
O novitetima u razvoju ruskog naoružanja u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ govorili su ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski i penzionisani profesor Momčilo Milinović sa katedre za naoružanje Mašinskog fakulteta u Beogradu.
