Kako je saopštila pres-služba najvišeg zakonodavnog organa u Estoniji, parlament je usvojio saopštenje u odbranu građanskih sloboda u Rusiji, a za njega su glasala 62 poslanika, protiv je bilo troje i jedan uzdržan od ukupno 101 poslanika.
„Evropska unija treba konstruktivno da radi sa svojim najvećim partnerima – SAD, Velikom Britanijom i drugim zapadnim zemljama kako bi zajedno razradili efikasnu politiku sankcija koja će primorati Rusiju da odustane od agresivne spoljne politike prema svojim susedima i koja će je naterati da izvršava međunarodne obaveze prema drugim državama, ali i svojim građanima“, navodi se u dokumentu.
Estonski poslanici takođe su pozvali na oslobađanje svih lica koja su uhapšena na protestima u Rusiji i „političke zatvorenike“, među kojima i Alekseja Navaljnog.
Povodom ove vesti oglasio se šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov na Fejsbuku, rekavši da bi estonski parlament i njemu slični trebalo da shvate da „efikasna politika sankcija“, zaobilazeći UN, i jeste agresivna spoljna politika u čistom obliku.
Podsetimo, Simonovski sud u Moskvi doneo je odluku da se Navaljnom ukine uslovna kazna u slučaju „Iv Roše“ i zameni kaznom od 3,5 godine zatvora. Ubrzo nakon toga, vodeće zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, apelovale su na ruske vlasti da oslobode opozicionara.
Evropski sud za ljudska prava odbacio je navode da Navaljnog krivično gone isključivo zbog političke aktivnosti.
Pročitajte još:
