Prema prognozama, cena nafte „Brent“ će se vratiti na oko 100 dolara za barel prvi put od 2014. godine, piše list „Fajnenšnal tajms“. „Optimistične“ prognoze se zasnivaju na očekivanjima da će fiskalni podsticaj povećati potražnju za naftom u odsustvu novih proizvodnih projekata, zbog naglog smanjenja kapitalne potrošnje naftnih kompanija poslednjih godina. Ovaj disbalans ponude i potražnje doprinosi dugoročnom povećanju cena i stvara preduslove za formiranje „super ciklusa“ na tržištu.
Eksperti očekuju da će na ovaj način doći do potpune transformacije naftnog tržišta, koji je prošle godine postradao zbog pandemije kovida 19. Ona je uticala na nagli pad potražnje nafte, kao i širenje mišljenja da će brzi razvoj tržišta električnih automobila oslabiti potražnju.
„Suočićemo se sa nestašicom nafte pre nego što dođe vreme kada nam ne bude potrebna. Postoji mogućnost da ćemo videti porast cene nafte na nivo od 100 dolara za barel ili čak iznad ovog nivoa“, izjavio je Kristijan Malek, odgovoran za poslove nafte i gasa u „JPMorgan Chase & Co.“
Cena aprilskih fjučersa za naftu „Brent“ je na nivou 63,27 dolara za barel. Za poslednja tri meseca njihova cena je porasla na 42 procenta zahvaljujući optimizmu u pogledu uvođenja vakcina protiv kovida 19, kao i ograničenja proizvodnje u okviru grupacije OPEK+.
Analitičar u sektoru sirovina „Goldman Sachs“ Džefri Kari, koji je predvideo prethodni robni super ciklus u periodu 2003-2004. godine, izjavio je, da vidi realan rizik rasta cena nafte na nivo od 80 dolara za barel „ili čak više“ ove godine.
U osnovi njegove prognoze nije porast potražnje iz Kine, već očekivani rast globalne potrošnje zahvaljujući vladinim programima za podršku ekonomiji, uključujući stimulativni paket od 1,9 biliona dolara koji je predložio američki predsednik Džo Bajden.
„Mere, koje imaju za cilj podršku ljudima sa srednjim ili niskim primanjima, stvaraju preduslove za značajnu potrošnju“, kaže Kari. „Ti ljudi ne voze 'Teslu', već terenska vozila“. Potražnja terenaca, koji troše mnogo goriva, ostaje i dalje visoka u SAD u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući niskim cenama benzina.
Još jedan poznati analitičar iz naftne industrije Ardžun Murti, koji je ranije radio sa Karijem, smatra da je preuranjeno govoriti o „super ciklusu“ na tržištu nafte, ali mogu se zamisliti scenariji u kojima će cene nafte znatno porasti.
„Još uvek ima mnogo prepreka za oporavak tržišta, ali će sve zavisiti od obima potražnje za naftom“, rekao je Murti, viši savetnik u kompaniji „Varburg Pinkus“ i član odbora direktora „Konoko Filips“.
Globalna potražnja nafte do pandemije kovida 19 iznosila je oko 100 miliona barela na dan, a prošle godine je pala na oko 90 miliona barela na dan i analitičari ne očekuju oporavak na nivo do pre krize, pre 2022. godine, kada je planirano masovno uvođenje vakcina protiv virusa korona i, shodno tome, oporavak vazdušnog saobraćaja.
Prema rečima Murtija, ako tempo rasta potražnje za naftom tokom narednih godina bude oko 500.000 barela na dan, to neće biti dovoljno za stvaranje deficita na tržištu. Međutim, povećanje potražnje na 1,2-1,4 milion barela na dan, koje je zabeleženo nakon pada tržišta nafte 2014-2015. godine, moglo bi izazvati „super ciklus“, rekao je on.
Povećanje proizvodnje nafte glavni je faktor koji ograničava „optimistične“ prognoze.
„Kratkoročno, ne treba očekivati nestašicu nafte, s obzirom da određeni broj zemalja, na primer UAE, planira da poveća proizvodni kapacitet“, navodi Patrik Gibson, šef naftnog sektora u „Wood Mackenzie“.
Analitičar Pjer Andjuran, koji je postao poznat tokom prošlog perioda „super ciklusa“ na naftnom tržištu, po velikim opkladama na rast cena, ovog puta je oprezniji.
„Pravac tržišta nafte uglavnom je u rukama OPEK-a i zavisiće od toga koliko su nafte organizacije spremne da vrate na tržište“, rekao je on u intervjuu za „Fajnenšnal tajms“.
„Verujem, da će tokom 2021. godine i tokom narednih godina cene nafte rasti, mada vidim veliki broj elemenata, koji mogu da ponište ovaj rast“, izjavio je on, napominjući mogućnost da se iranska nafta vrati na tržište, kao i rizik da vakcine protiv kovida 19 neće delovati protiv drugih sojeva virusa korona.
Pročitajte još:
