Međutim, situaciju mogu promeniti EU i Japan.
Pandemija je korigovala cene „crnog zlata“
Naftna industrija je teško pogođena pandemijom. Industrijska preduzeća su obustavila rad, smanjen je transport i vazdušni saobraćaj. Opala je potražnja za gorivom — glavnim naftnim proizvodom.
Zbog toga su zemlje OPEK+ morale naglo da smanje proizvodnju. Na primer, Rusija za 8,5 odsto, o čemu je u decembru govorio potpredsednik vlade Aleksandar Novak na sastanku sa Vladimirom Putinom. Ali cene su porasle sa 20 dolara po barelu krajem aprila na 40 dolara sredinom juna. Pored OPEK+, Iran je takođe smanjio proizvodnju sa 2,8 miliona barela dnevno na 0,3 miliona — zbog američkih sankcija.
U decembru je već bilo 52 dolara za barel. A zatim se usledio pad usred vesti o novom soju virusa korona i daljim ograničenjima.
Sada se potražnja povećava. Tržište je optimistično zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, koje bi trebalo da dovedu do smanjenja obolelih i da obustave lokdaune u velikom broju zemalja. U februaru cene neprestano rastu. Brent je probio rekord od 61 dolara. Poslednji put takva cena je bila 7. januara prošle godine.
OPEK i dalje reguliše tržište
Istovremeno, OPEK preispituje svoje kvote na mesečnom nivou, i reaguje na balans ponude i potražnje. „Ovaj pristup ima smirujući efekat na učesnike na tržištu. Oni računaju na podršku kartela u slučaju neefikasnosti vakcine i sporog povratka ekonomije na nivo koji je imala pre kovida-19“, ističe rukovodilac odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansije Mihail Kogan.
Zemlje OPEK+ su odbile predlog za povećanje proizvodnje za dva miliona barela dnevno od januara. Međutim, Rusiji i Kazahstanu je dozvoljeno da malo povećaju proizvodnju. Ostali će dobrovoljno ukloniti 1,425 miliona barela dnevno sa tržišta u februaru-martu. Od toga, milion pripada Saudijskoj Arabiji. U kontekstu ovih obećanja cena nafte i dalje raste.
Međutim, analitičari ne očekuju nagli porast. Nekoliko faktora će uticati istovremeno. Pre svega, još uvek ima dosta rezervi, preko milijardu barela se nakupilo u skladištima širom sveta.
U međuvremenu, Libija povećava zalihe. Moguće je da se sirovine iz Irana sipaju na tržište. „Libijska nafta je sposobna da apsorbuje rastuću potražnju, a iranska nafta će primorati OPEK+ da prilagodi svoju politiku. Ali to će se dogoditi ako Vašington i Teheran regulišu svoje razlike“, rekao je Kogan.
On pretpostavlja da će se u narednim mesecima nafta trgovati u rasponu od 52-65 dolara.
Azijati će podržati tržište nafte
Tržište će podržati azijske zemlje, gde se ekonomija oporavlja brže. Međunarodna energetska agencija predviđa da će 2021. godine potražnja u Kini porasti za 745 hiljada barela dnevno, a u Indiji za 380 hiljada. Štaviše, kineske i indijske rafinerije nafte mogu zahtevati više goriva nego što se očekivalo. Ove zemlje ne žure sa prelaskom na zelenu energetiku.
„Dok avioni i brodovi ne budu koristili alternativne izvore energije, ne može biti govora o zameni nafte. Stoga je prognoza američkog Ministarstva energetike o porastu cene sirovine do 2050. godine na 173 dolara sasvim realna. Ovo je više od istorijskog maksimuma 2008. godine (147). Istina, osnovni scenario pretpostavlja da će biti 95 dolara, a negativni 48. A širenje zelene energetike će u svakom slučaju postepeno smanjiti potražnju za ugljovodonicima“, rekao je glavni analitičar investicione kompanije „Fondov kapital“ Danil Bolotskih.
Tako Nemačka planira da udvostruči udeo obnovljivih izvora u energetskom sektoru do 2030. godine. Japan se priprema da prestane sa upotrebom motora sa unutrašnjim sagorevanjem u korist električnih do 2025. godine.
Bilo kako bilo, Rusija ne bi trebalo da se oslanja na porast cena nafte. Čak i ako cene porastu do 173 dolara, sankcije će ostati. Stoga je diverzifikacija ekonomije, o kojoj se decenijama raspravlja, i dalje aktuelna.
Pročitajte još:
