Podsetimo, američki list „Njujork tajms“ je nedavno objavio, pozivajući se na izvor u američkom Ministarstvu pravde, da će Bajdenova administracija nastaviti da insistira na izručenju Asanža iz Velike Britanije.
S tim u vezi, Panjina kaže da se stavovi sadašnje i bivše administracije po ovom pitanju ni po čemu ne razlikuju.
„Za vreme Trampa želeli su da mu se osvete zbog razotkrivanja ratnih zločina u Iraku, a sa dolaskom Bajdena žele da se obračunaju s njim zbog poraza demokrata na izborima 2016. godine“, kaže Panjina koja članica Odbora Dume za međunarodna pitanja.
Ona kaže da se ovde radi o „političkom progonu, svođenju političkih računa“.
„Ako ga London preda američkim vlastima to će biti najžešći politički obračun 21. veka“, zaključila je Panjina.
Američke vlasti terete Asanža (49) za zaveru za posedovanje i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija, zaveru za upad u kompjuter, posedovanje nacionalnih odbrambenih informacija (sedam tačaka) i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija (devet tačaka). Za to bi pred američkim sudovima mogao da bude osuđen na maksimalnu kaznu do 175 godina zatvora.
S druge strane, švedske vlasti ga optužuju za seksualno uznemiravanje i silovanje, zbog čega se od juna 2012. krio u Ambasadi Ekvadora u Londonu, strahujući od izručenja toj skandinavskoj zemlji.
Britanski sud je početkom januara odlučio da Asanž ne bude izručen Americi. U obrazloženju odluke se, između ostalog, navodi i rizik da će izvršiti samoubistvo. Tužilaštvo SAD je najavilo da će se žaliti na presudu.
Pročitajte još:
