U Savetu bezbednosti UN održava se sednica koju je sazvala Rusija povodom šestogodišnjice potpisivanja Minskih sporazuma.
Sporazum ima 13 tačaka, a potpisan je 12. februara 2015. godine.
Ruski ambasador se posebno osvrnuo na tačku br. 5 koja se odnosi na pomilovanje i amnestiju uvođenjem zakona kojim bi bilo zabranjena istraga i kažnjavanje lica koja su povezana sa događajima u nekim delovima Donjecke i Luganske oblasti.
„Da li je obezbeđeno pomilovanje i amnestija ..? Kako u tom kontekstu izgleda činjenica da Kijev, čak i prema onima na koje se odnosi razmena zarobljenika, ne prestaje sa krivičnim postupcima, a ima primera i ponovnog pritvaranja“, upitao je Nebenzja.
Naveo je i tačku br. 8 prema kojoj je trebalo da budu određeni modaliteti potpunog uspostavljanja socijalno-ekonomskih veza uključujući isplate socijalnih doznaka.
Član 4. predviđa da prvog dana posle povlačenja teškog naoružanja treba da počne dijalog o modalitetima održavanja lokalnih izbora u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom.
„Odvija li se taj dijalog kako je predviđeno tačkom broj 4? I na kraju najvažnije. Da li je sprovedena ustavna reforma u Ukrajini, da li je na snagu stupio novi Ustav koji predviđa decentralizaciju kao ključni element?“, upitao je Nebenzja.
Takođe je upitao da je uveden zakon o specijalnom statusu Luganskog i Donjeckog regiona, a to su dva ključna koraka koji treba da prethode uspostavljanju pune kontrole nad državnom granicom od strane Ukrajine.
Minski sporazumi
Minski sporazumi za rešavanje situacije na istoku Ukrajine predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije kontakta i ustavnu reformu čiji bi ključni elementi trebalo da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu Donbasa. Plan još uvek nije ispunjen, jer ukrajinski političari neprekidno odlažu njegovu primenu i čak izjavljuju da on ima samo savetodavan karakter, a ne i obavezu. Ruski stav je da ne postoje alternative sporazumima iz Minska.
Pročitajte još:
