Prema njegovim rečima, on je na pregovorima sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom ukazao na odgovornost Brisela za krah odnosa Rusije i EU.
„Obratio sam pažnju na to da je nakon posete Moskvi koja je trajala od 4. do 6. februara Borelj na svom blogu objavio brojne komentare. U jednom od njih predstavlja slučaj kao da se navodno 'Rusija ubrzano udaljava od Evrope'. Tokom pregovora sa Boreljom upravo sam govorio o značaju izgradnje odnosa Rusije i EU na sistemskoj osnovi“, rekao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije dodao je da je 2014. godine „sama EU srušila arhitekturu višestranih veza sa našom zemljom koja je mukotrpno stvarana tokom godina“.
„Podsetiću da je osnovni razlog bila podrška Evropske unije neustavnom državnom prevratu u Ukrajini sa veoma izraženom antiruskom notom. Kao rezultat toga, obustavljeni su samiti Rusija-EU koji su održavani dva puta godišnje, kao i sastanci vlade Ruske Federacije sa Evropskom komisijom. 'Zamrznuti' su formati Stalnog saveta partnerstva Rusija-EU i dvadesetak sektorskih dijaloga. Ranije, mnogo pre državnog prevrata u Ukrajini, na insistiranje pojedinih zemalja-članica EU, prekinut je rad na nacrtu gotovo spremnog sporazuma o kratkoročnim bezviznim putovanjima za građane Rusije i EU“, naveo je ministar.
Prema njegovim rečima, od 2004. godine, kada su se baltičke zemlje pridružile članstvu u EU, „sprovodi se otvorena i dosledna diskriminacija stanovništva koje govori ruski jezik, a koje tamo živi“.
„Postavlja se zdravorazumsko pitanje - ko se od koga udaljava? Možda je sama Evropska unija ta koja udaljava od sebe Rusiju, ruski jezik i kulturu? Što se tiče ruske strane, ponovo smo potvrdili na pregovorima u Moskvi da smo usmereni na normalizaciju čitavog kompleksa odnosa sa EU – ali ne na bazi unilateralnih zahteva, već uzajamnog poštovanja i uzimanja u obzir međusobnih interesa“, istakao je Lavrov.
Prema rečima ruskog ministra, Moskva je uz takav pristup spremna i na saradnju u određenim pravcima gde se „naši interesi poklapaju“.
„Uzgred rečeno, u Moskvi su dogovorene oblasti za produbljivanje saradnje kao što su zdravstvo, nauka i tehnologija i klimatske promene. Ako se doda ključni tradicionalni pravac energetike, dobija se sasvim solidna obostrano korisna agenda, ako je ne žrtvujemo geopolitičkim igrama“, naglasio je šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Pročitajte još: