Radovanovići iz sela Radaljevo kod Ivanjice jedni su od retkih čiji malinjaci se u jeku sezone ne crvene već žute, oni su odlučili da zaokruže proces proizvodnje i nisu se pokajali.
"Ljudi su bili skeptični kada je u pitanju ova sorta, malo ljudi je znalo da žuta malina uopšte postoji. Odlična je zbog svog sastava u sebi, ima dobar odnos šećera i kiselina što je ključno za proizvodnju vina. Kada se završi taj ceo proces pravljenja, potrebno je oko godinu dana da se ona vino izbistri i da se oseti pun sjaj žute maline. Taj nivo aroma i ukusa može da stane rame uz rame sa svetskim vinima", rekao je za RINU, tehnolog Lazar Simončević.
Radovanovići pored proizvodnje ovog neobičnog pića nisu na tome stali, već prerađivanjem drugih jagodičastih sorti na najsavremeniji način, ono što se nekada stavljalo u tegle danas završava u bocama, prenosi B 92.
"Od svakog voća može da se napravi dobra rakija, ne samo od šljiva i kajsija. Sa savremenim dvokratnim destilatorom pravimo rakije od maline, jagode i maline, tako da ovo srpsko voće neće završavati u džemovima već u novom brendu. Ne postoje bolji šećeri u prirodi od voćnih šećera, time smo pokušali da to dokažemo na malo drugačiji način, da dobijemo rakije od jagodičastog voća, u tome smo i uspeli, ono što nam je ostalo da iznađemo tržište. Trenutno je u destilatoru šumska jagoda koja je završila svoju fermentaciju od 21 dana, uz sve primese i enzime koji se dodaju koje su joj potrebni, završena je destilacija kroz jedan potpuno zatvoren krug i aromatizer, merenje procenta alkohola ona se puni u burad i nosi u podrume na čuvanje", kazao je Simončević.
Žuta malina je sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje. Berba ove sorte traje dva do tri meseca.
Pročitajte još:
