Rusko Ministarstvo odbrane je korigovalo zahteve za avion neposredne vatrene podrške, koji se od 2016. godine razvija na osnovu vojno-transportnog aviona. To su saopštili ruski mediji, pozivajući se na izvor iz vojno-industrijskog kompleksa. Pored topa kalibra 57 milimetara, letelica će dobiti i visokoprecizne bombe i rakete. O kakvom avionu se radi i čemu on služi?
Leteće topovnjače imale uspeh u Vijetnamu
Amerikanci su prvi put ideju u stvaranju relativno teškog aviona za neposrednu podršku kopnenih snaga realizovali tokom Vijetnamskog rata. Avioni koji su dobili naziv „leteće topovnjače“ (naoružani transportni avioni) konstruisani su na bazi transportnih aviona Daglas C-47 skajtrejn“ i „Lokid C-130 Herkul“. Na tim avionima je ugrađeno nekoliko velikokalibarskih i konvencionalnih mitraljeza, pa čak i topova. Kada bi na zemlji otkrili neprijatelja, avion bi okretao određenu stranu, izveo zaokret i pucao na kopnene ciljeve iz svih topova. U uslovima vijetnamske džungle, takva letelica je pružala ozbiljnu artiljerijsku podršku kopnenim snagama i delovala je zajedno sa njima.
Borbena efikasnost letećih topovnjači u borbi protiv severnovijetnamskih partizana je bila veoma visoka, pa je 1965. godine „Er internešenel“ dobila zahtev za hitnu preradu 20 transportnih aviona C-47 u borbenu verziju, koja je nazvana „Daglas AC-47 spuki y (AC-47D). Kasnije su se pojavili transportni avioni „Lokid C-130 Herkul“, koji su prerađeni u borbeni avion i dobili naziv AC-130.
Sovjetski An-12 se istakao se u Avganistanu
U SSSR-u najbliži analog transportnih „Herkula“ je bio prilično masivan vojno-transportni avion An-12, koji je razvijen pedesetih godina prošlog veka. Tokom borbenih akcija u Avganistanu, avioni An-12 vojno-transportne avijacije su učestvovali u izvođenju udarnih misija bombardovanja — bombe su bacane kroz otvor za teret sa specijalnog trakastog transportera. Već krajem ‘80-ih godina transportni avioni An-72P, koji su imali sposobnost nošenja oružja ispod krila, ušli su u službu avijacije trupa pogranične straže. Ovi avioni mogu biti opremljeni kontejnerima sa topovima, bombama i lanserom za navođene rakete. Poznati su slučajevi upotrebe oružja sa An-72P prilikom zadržavanja brodova koji su se bavili nezakonitim ribolovom na Dalekom istoku.
Možda su se u sovjetsko vreme takođe razrađivale opcije za stvaranje analoga letećih topovnjača za osnovu transportnog aviona, ali nisam upoznat sa takvim projektima.
Naravno, upotreba takvih letelica protiv kopnenih snaga možda je i opravdana samo ako one nemaju nikakva sredstva PVO. Tako su, na primer, nakon pojave u Vijetnamu prvih prenosnih protivvazdušnih sistema (PPRS) „Strela 2“, topovnjače postale prilično laka meta za njih i počeli su da trpe poraze.
Ali, na primer, u kontekstu antiterorističkih operacija protiv neregularnih trupa ili protivnika koji nisu naoružani sistemima PVO, upotreba savremenih letelica ovog tipa, koje su opremljene sistemima za izviđanje, elektronsko ratovanje i širokim arsenalom oružja, može biti u potpunosti opravdana.
Takav borbeni avion ima nekoliko nespornih prednosti: mogućnost kontrolisanja velikog kopnenog prostora prilično dugo vremena (zahvaljujući mogućnosti punjenja goriva u vazduhu), veliku brzinu dolaska na mesto događaja i veliku vatrenu moć. Avion može nositi ne samo mitraljeze i topove , već i razne sisteme za otkrivanje neprijatelja — optičke, optičko-elektronske, termovizijske. Može da koristi širok spektar okačenog oružja: bombe, uključujući i vođene, zapaljivi rezervoar i rakete. Avion je takođe pogodan za prevoženje trupa, na primer, specijalnih snaga.
Projekat ruske leteće topovnjače pod nazivom „Noćni lovac 1“ je pokrenut još 2016. godine. Tri godine kasnije pojavile su se informacije da će biti konstruisan na osnovu An-12 koji ima avganistansku „prošlost“, ali se kasnije ispostavilo da ova letelica ne ispunjava zahteve za pomenutu opremu.
Ovo je i logično. An-12 je pogodan kao prototip za razradu nekih temeljnih tačaka, na primer, onih koje se tiču razmeštanja i upotrebe oružja koje je posebno prilagođeno za avion za neposrednu artiljerijsku podršku. Ali ne više od toga, s obzirom da je An-12 već prilično star avion, čiji resursi jednostavno nisu dovoljni, posebno s obzirom na prilično velika opterećenja koja će nastati prilikom upotrebe brzometnih artiljerijskih sistema.
Da li je Il-276 prototip savremene ruske leteće topovnjače?
Prema izveštajima medija, za avion neposredne artiljerijske podrške predviđena su dva vrhunska automatska topa kalibra 57 mm. Takvo artiljerijsko oružje će pružiti mogućnost zagarantovanog uništavanja kako vojnika, tako i mnogih vrsta oklopnih vozila, oklopnih transportera, pa čak i borbenih vozila pešadije na udaljenosti do nekoliko kilometara. Pored toga, saopšteno je da će takav avion takođe biti naoružan navođenim raketama.
Prototip udarnog aviona mogao bi biti perspektivni dvomotorni reaktivni transportni avion Il-276, koji se konstruiše da zameni An-12. Prema svojim mogućnostima, ovaj avion bi mogao da postane prva i prilično moderna ruska leteća topovnjača.
Pobeda dronova
Drugo je pitanje da li je savremenim vazduhoplovnim snagama Rusije potreban takav avion? Glavni zadatak takvog aviona jeste delovanje protiv kopnenih snaga koje nisu naoružane savremenim sistemima PVO, tj. protiv nekih terorističkih formacija koje deluju na otvorenom ili blago neravnom terenu.
Savremena oprema za nadzor, uključujući termovizijske kamere, omogućava da se avion navodi na cilj čak i u šumama ili zaštićenom terenu. Ovde se javlja pitanje efikasnosti trošenja sredstava na tako prilično skupe borbene sisteme u uslovima kada se slični zadaci mogu mnogo lakše i efikasnije rešiti uz pomoć savremenih bespilotnih letelica. I to bez ikakvog rizika da izgubite obučenu posadu i skupi materijal.
Verovatno bi sada mesto za primenu takvog borbenog aviona mogla biti Sirija, gde se borba protiv raznih terorističkih grupa nastavlja, ali su i tu možda efikasniji udarni dronovi.
Stoga ne isključujem mogućnost da će dronovi na kraju potisnuti projekte buduće leteće topovnjače iz planova za razvoj ruske avijacije.
Pročitajte i:
