Spoljna politike SAD: Bajdenova diplomatija ne isključuje upotrebu sile

© AP Photo / Matt SlocumDžo Bajden i Kamala Haris
Džo Bajden i Kamala Haris - Sputnik Srbija, 1920, 06.02.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Simbolika odlaska u Stejt department ukazuje na „resetovanje“ spoljne politike SAD i šalje jasnu poruku da će Bajdenu diplomatija biti na prvom mestu. To podrazumeva približavanje sa tradicionalnim saveznicima SAD i nameru da se sa njima traže zajednički interesi i apsolutni dobici za obe strane, a ne samo relativni dobici koje je gledao Tramp.

Ovako Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka gleda na ključne poruke koje je izneo američki predsednik Džozef Bajden u svom prvom, velikom spoljnopolitičkom govoru od stupanja na dužnost.

„Resetovanje“ spoljne politike SAD

Kako kaže, Tramp je gledao da li u odnosu prema saveznicima, prevashodno Evropskoj uniji, Ujedinjenom kraljevstvu, Kanadi i Japanu, Sjedinjene Države dobijaju više nego što daju, što je i bilo u skladu sa njegovom politikom „Amerika na prvom mestu“. Bajden je, pak, najavio drugačiji pristup.

„On će na saveznike i čitavu evroatlantsku zajednicu gledati kao na jednu vrstu celine u kojoj Amerika predvodi, ali unutar koje nije u kompeticiji sa ostalim članovima. Fokus će dakle biti na ponovnom diplomatskom i suštinskom povezivanju sa saveznicima. Ali, u odnosu sa oponentima, taj diplomatski pristup SAD nikako ne isključuje upotrebu sile ili čak takozvanu „prisilnu diplomatiju“, koja podrazumeva kombinaciju vojnih i diplomatskih, ili oštrih ekonomskih i diplomatskih sredstava. Ono što ne bi valjalo je da se u tome pretera i da Bajden napravi jedan korak dalje u odnosu na Trampa, koji je ipak vrlo ograničeno koristio oružana sredstva“, smatra Krstić.

Razlike u odnosu na spoljnu politiku prethodne američke administracije i balansiraniji pristup sagovornik Sputnjika očekuje i u pogledu Bliskog istoka.

Indikativna „tišina“ u vezi sa Iranom

„Iran, na primer, ni jednom nije spomenut u Bajdenovom govoru, što je velika razlika u odnosu na govore Pompea ili Trampa gde je ta zemlja uglavnom bila na prvom mestu i označavana kao „izvor zla“ na Bliskom istoku. Ta „tišina“ u pogledu stava nove administracije prema Iranu i samo posredno pominjanje nekih stvari je nešto što je indikativno. Sa druge strane, sada je eksplicitno rečeno da će Amerika prestati da podržava agresivne akcije u Jemenu, što može podrazumevati prestanak podrške akcijama Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u toj zemlji. To je dakle jedna konkretna promena u odnosu na ono što je radio Donald Tramp“, napominje urednik sajta „američkiizbori.rs“.

Iako će, dodaje Krstić, ovakav potez Vašingtona izazvati određene trzavice i turbulencije između SAD i Saudijske Arabije, on ipak neće dovesti do prekida strateške saradnje dve strane, jer su njihovi odnosi duboko isprepletani.

„Naravno, to ne znači da u perspektivi ne može da dođe do dodatnog udaljavanja Saudijske Arabije i Amerike, jer ako SAD budu previše blage prema Iranu moguće je da se čitav taj jedan deo zalivskih, arapskih monarhija koje strahuju od Irana, okrenu traženju alternativa u nabavci oružja i pokušaju da se izbalansira Iran. Sigurno je da će jedna od alternativa u tom smislu biti približavanje sa Izraelom. Međutim, to je ipak duga igra i nije nešto što će se desiti „preko noći“, samo zbog jedne američke promene u vezi sa Jemenom“, ukazuje Krstić.

Bez radikalnih promena prema Kini i Rusiji

Kada je reč o ostalim aspektima američke spoljne politike, naš sagovornik misli da neće biti radikalnih promena u odnosu prema Kini.

„Verujem da će se Trampova politika prema Kini donekle nastaviti i pod novom administracijom. Iz Bajdenovog govora možemo da vidimo da je on na samom početku pomenuo da će Amerika pokušavati da se suprotstavi svojim „izazivačima“, prevashodno Pekingu i Moskvi. U pogledu odnosa prema Rusiji on je naznačio da će doći do velike promene, ali mislim da to u praksi neće biti toliko izraženo, koliko oni to pokušavaju retorički da predstave. Zapravo, mislim da će ono što će raditi Bajden biti vrlo slično onome što je radio Tramp, po principu uvođenja sankcija i restriktivnih mera sa jedne, i saradnje po određenim pitanjima sa druge strane“, kaže Krstić.

Prema njegovim rečima, ni Kina ni Rusija neće mirno sedeti i čekati Bajdenove poteze.

„Ali, pošto ne očekujem da će Bajden nešto mnogo menjati u odnosu Trampov pristup, mislim da će i Kina i Rusija nastaviti po svom planu. U svakom slučaju kompeticija između ovih aktera se nastavlja u istom pravcu“, objašnjava Krstić.

Na pitanje koliko će to što je Bajdenova pobeda sporna za gotovo polovinu Amerikanaca, a ugled Amerike narušen u globalnim okvirima, predstavljati problem novom predsedniku da sprovede sve što je zamislio, ovaj stručnjak za američku politiku kaže da će to za Bajdena biti jedan od najvećih izazova.

„Ipak, verujem da će za američke saveznike sama činjenica da će se Bajden orijentisati ka saradnji sa njima biti dovoljna da ga prihvate kao legitimnog predsednika. Ali, jako je bitno za imidž Amerike da on pokuša da smanji te razlike koje postoje unutar nacije“, ukazuje naš sagovornik.

Američki predsednik Džo Bajden objavio je u svom govoru u Stejt departmentu da se „Amerika vratila“ i najavio značajne promene u spoljnoj politici, među kojima su i obustava povlačenja vojnika iz Nemačke i podizanje gornje dozvoljene granice za izbeglice u SAD.

Njegov prethodnik Donald Tramp dugo je na početku mandata „zaobilazio“ Stejt department, smatrajući ga delom „duboke države“, a prva organizacija koju je posetio bila je CIA.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala