Sramota obezglavljenog Partizana

„Šta je po sredi? Da nije neka utakmica?“, upitao je reportera Sputnjik sporta zbunjeni slovenački biciklista.

Simpatični gospodin sa rancem na leđima i šarenom trakom preko čela se se igrom slučaja u četvrtak oko podneva našao u ulici Doktora Milutina Ivkovića u Beogradu, tik ispod južne tribine stadiona Partizana.

Pažnju mu je skrenula scena – ispred fudbalskog stadiona veliki broj naoružanih i maskiranih pripadnika policije, nekoliko policijskih automobila, ekipa vatrogasaca, čudan muk koji odaje utisak da se ne dešava ništa lepo.

„Policija upada u stadion, uhapsili su noćas neke navijače“, glasio je odgovor reportera Sputnjika, u osramoćenom tonu.

Zaista, scena u kojoj se ispred stadiona, nazvanog hramom fudbala, na 70. godišnjicu završetka njegove izgradnje, nalaze do zuba naoružani pripadnici specijalnih jedinica, vatrogasci, ljudi sa maskama, može samo da izgleda tako – sramotno za svakoga ko se nađe u situaciji da mora da objasni šta se zapravo dešava.

A desila se posledica, kao i uvek, posledica svega što se u srpskom društvu, životu, pa i sportu dešava u poslednjim godinama, nešto čime bi trebalo da se bave nadležni organi, ali i odgovorna lica u Fudbalskom klubu Partizan.

Pokušao je generalni direktor Miloš Vazura, u prvoj reakciji za Sputnjik, da ukaže na to da je stadion u vlasništvu Jugoslovenskog sportskog društva.

Budimo ozbiljni i realni – navijače, „navijače“ i zainteresovana lica raznolikih profesija ne privlače ni atletski, ni streljački, ni kuglaški klub, već gotovo isključivo fudbalski – sa svime što on nosi sa sobom.

Prebacivanje odgovornosti na telo čiji je predsednik istovremeno i predsednik FK Partizan, Milorad Vučelić jedino je što je Vazura uradio tokom četvrtka u kom nije bilo crno-belog, već samo crnog, zift crnog, najcrnjeg dana u istoriji „slavnog kluba svima znanog“.

Vazura je bio je prisutan u okolini stadiona dok je policija sa prvosumnjičenim za raznorazna krivična dela, kriminogenom osobom sakrivenom iza titule vođe dela navijača Partizana, Veljkom Belivukom, pokušavala da pronađe „nešto“ u predvorju sportskog objekta u Humskoj 1.

Ne znamo šta, ali s obzirom na to da je policija koristila i dresirane pse može se pretpostaviti da su meta bili narkotici ili oružje.

Šta god to bilo, sramotna je sama pomisao da bi bilo šta takvo moglo da se nađe u, ponovićemo, „hramu fudbala“.

Posebno je skandalozno otkriće da je kriminalna organizovana grupa koristila prostorije kultnog restorana „Partizan“, pretvorivši ga u svoj bunker, bazu, mesto za okupljanje, dogovaranje i ko zna šta još.

Da, to je isti onaj restoran za koji se mesecima unazad govorilo da godinama ne radi, a sve u vezi sa navodima da je baš tu bivši trener fudbalera Partizana i igračka legenda Savo Milošević bio meta napada huligana.

Oni su u praskozorje „crnog četvrtka“ uhapšeni baš u tim prostorijama, njih čak 15-orica, Belivuk je pronađen na planini Rudnik, dok su njegovom navodnom prvom saradniku Marku Miljkoviću lisice stavljene na ruke u Beogradu.

Kako je došlo do toga da kriminalna grupa napravi svoje uporište u prostorijama stadiona niko nije ni poželeo da objasni, samo je potpredsednik kluba i profesor Pravnog fakulteta Vladimir Vuletić pokušao.

Reklo bi se, neuspešno i za njegove standarde – nemušto.

„Navijači su ogradili jedan deo bašte restorana na Partizanovom stadionu i to je prostor koji nije imao vlasnika. Nisu to nikakve trajne prostorije, već pregrađen otvoreni prostor”, rekao je Vuletić.

Fotografije objavljene u medijima ga demantuju i ukazuju na dva moguća scenarija – ili uprava Partizana nije znala šta se dešava na stadionu ili pokušava da pronađe način da sebe izuzme iz cele priče.

​Oba scenarija su potpuno neverovatna, zamislite da u svojoj kući ne znate da vam se „naselila“ kriminalna grupa? Ili – zamislite da vi ne snosite posledice za to što ste dozvolili da vam se to dogodi u kući?

Zaključci su jasni, uprava kluba je na ovaj ili onaj način, pravim navijačima, ljubiteljima sporta, običnim ljudima zbog kojih taj, kao i ostali klubovi zapravo postoje, priredila najveću sramotu u istoriji i više ne postoji način da se ta ljaga skine ili da se nekakvo činjenje ili nečinjenje opravda.

Jednako kao što onom biciklisti iz Slovenije FK Partizan više neće biti jedan od najvećih klubova sa prostora bivše Jugoslavije, već klub u čiji stadion je upadala policija, usred bela dana i to ne sa idejom da na njegovom zelenom tepihu odigra, na primer, partiju fudbala.

Fudbal su na tom terenu, ako je verovati pisanjima medija i navodima državnih zvaničnika, igrali i huligani, glavom jednog od ubijenih suparnika, što upućuje na zastrašujuću pomisao da se obezglavljivanje dogodilo baš tu, u Humskoj 1.

Reporter Sputnjika nije uspeo da objasni zbunjenom Slovencu šta se dešava, ali se nada, jednako kao i svaki iskreni ljubitelj sporta, da će neko iz Partizana to uraditi. Svima nama.

Pitanje je ko i kako – Vučelić i Vuletić su na bolovanju i u lošem zdravstvenom stanju, Vazura je u nekakom magnovenju iz koga je pitanje kako će se izvući, dok sa sobom u sve to vuče i ceo klub, a baš je na njima, kao nosiocima funkcija i odgovornosti da izađu pred javnost i otvore karte.

Nije stvar ovde u „padanju glava“, Partizan je već obezglavljen činjenicom da su njegova dva vodeća funkcionera onemogućena da obavljaju svoj posao zbog teških zdravstvenih situacija.

Sve se svodi samo na prostu činjenicu da stvari koje su se desile više nikada ne smeju da se ponove, ni u kakvom obliku, ako ni zbog čega drugog, bar iz pijeteta prema istoriji i baštini jednog kluba kao što je Partizan, momentima zaboravljenim negde u procesu pravljenja kompromisa sa „moćnima i opasnima“.

► Sputnjik na licu mesta: Na „Marakani“ je bilo mirno, a u Humskoj racija, policija i Belivuk

► Skandal za skandalom: Bivši funkcioner reketirao fudbalera Vojvodine

► Golac za Sputnjik o „putujućem cirkusu“: Ruganje zdravom razumu, ostaje još samo da se ukine fudbal