Tehnologija je napravljena za rad sa onkološkim i kardiovaskularnim pacijentima, ali je zbog pandemije adaptirana za pacijente obolele od virusa korona. Sistem je prošao niz uspešnih testova u nekoliko medicinskih ustanova. Trenutno se integriše u jedinstven program donošenja odluka na osnovu automatizovanog pristupa.
Naučnici sa Univerziteta ITMO su napravili sistem algoritmova, koji na osnovu podataka o pacijentima, koji boluju od kovida 19 i drugih opasnih bolesti, predlaže lekaru šemu lečenja za svakog pacijenta.
Algoritmi su zasnovani na ruskim i stranim zvaničnim kliničkim protokolima. Kako tvrde naučnici, sistem upoređuje informacije iz elektronskog kartona pacijenta sa bazama podataka o različitim bolestima i njihovom lečenju, pritom, koristi metodu analize podataka uz pomoć veštačke inteligencije.
Prvobitno je tehnologija rađena za onkološke i kardiovaskularne bolesnike, ali sa dolaskom pandemije virusa korona adaptirana je za pacijente obolele od kovida 19. Svaki algoritam se koristi za prognozu i utvrđivanje određenih pokazatelja, uzimajući u obzir određeni broj lekova i metoda lečenja, kao i moguća stanja pacijenta.
Algoritmi koriste informacije o interakciji lekova iz baza podataka Svetske zdravstvene organizacije. Postoje i posebni algoritmi koji čitaju, na primer, rendgenske snimke. Sistem se neprestano dopunjuje i razvija.
Naučnici smatraju da se novom tehnologijom omogućava praćenje svake etape lečenja. Ona korak po korak pomaže lekaru da prati pacijenta i prepisuje lekove, omogućava predlaganje novih alternativnih lekova ili procedura, ako iz nekog razloga, na primer finansijskog, nisu dostupni.
Sistem je prošao niz uspešnih testova u nekoliko medicinskih ustanova, među kojima je i Nacionalni medicinski istraživački centar (NMIC) V.A. Almazova.
Programeri i lekari su proučavali više od 300 stvarnih istorija bolesti (astma, kardiovaskularne bolesti i multipla skleroza), na osnovu kojih su stvorili nekoliko virtuelnih pacijenata sa bolestima različite težine. Lekari su potvrdili da im sistem omogućava da potroše dva do četiri puta manje vremena na razne procedure.
„Sistem beleži sve što može, čak i ako nema nikakvih problema, a lekar donosi konačnu odluku. Lekar uvek odlučuje, a program samo otkriva 'sumnjive' detalje i predlaže metod lečenja“, izjavila je jedna od tvoraca sistema, docent fakulteta informaciono-komunikacijskih tehnologija Univerziteta ITMO Aleksandra Vatjan.
Naučnici trenutno imaju zadatak da kombinuju sve interfejse sistema u jedinstveni program u kojem bi lekari mogli da razmenjuju informacije i konsultuju jedni druge.
Prototip jedinstvenog programa primene kliničkih rešenja na osnovu automatizovanog pristupa biće predstavljen u leto 2021. godine.
Prva verzija programa biće u potpunosti posvećena lečenju kovida 19, uključujući i one pacijente koji imaju komplikacije u vidu srčanih oboljenja. Na osnovu prototipa, biće izdate sledeće verzije sa različitim skupom algoritama, za onkološke, kardiovaskularne i pacijente sa drugim opasnim bolestima.
Pročitajte još:
