Ova letelica je jedna od najpoznatijih u svetu i proizvedena je kako bi dominirala nad američkim F-15. Bez obzira na brojne poteškoće, sovjetski specijalisti su uspeli da izvrše zadatak. Su-27 je dobio performanse koje su mu omogućile da se bori protiv najboljih zapadnih letelica. Pored toga, avion je poslužio kao tehnološka platforma za stvaranje novih lovaca – porodice Su-30, Su-34 i Su-35, kojima upravljaju Vazdušno-kosmičke snage Rusije.
Prema mišljenju eksperata, pojava Su-27 odigrala je neprocenjivu ulogu u razvoju ruske avijacije.
Misija: Nadmašiti američki F-15
Potrebu za stvaranjem Su-27 nametao je projekat lovca „Mekdonel Daglas“ F-15 Igl pokrenut u Americi – koji je takođe bio namenjen dominaciji u vazduhu.
U materijalima kompanije „Suhoj“ je navedeno da su sovjetski konstruktori avioni, po pravilu, u takmičenju sa Amerikancima uvek imali ulogu „strane koja sustiže“. Međutim ovog puta je sovjetska vlada dala zadatak specijalistima da naprave letelicu koja će prestići F-15 po performansama.
Vojni ekspert Dmitrij Drozdenko je u razgovoru sa „RT“ objasnio da su sovjetski specijalisti odbili da ponove sklop F-15 i da su uspeli da naprave originalni dizajn koji je pružio Su-27 značajne prednosti u odnosu na američkog konkurenta.
„Ako pogledamo F-15, videćemo da je kokpit poput neke cevi za koju se pričvršćuju krila, gondole motora i tako dalje. Kod ruskog Su-27, naprotiv, pilotska kabina se nesmetano spaja sa krilom. Takvo konstruktorsko rešenje je značajno povećalo aerodinamički kvalitet letelice“, objasnio je on.
Važna inovacija je bilo snabdevanje Su-27 sistemom elektronskih komandi leta, koji je olakšavao ravnotežu letelice i značajno povećao njene manevarske sposobnosti u vazdušnoj borbi.
Avion je takođe dobio multifunkcionalnu radiolokacijsku stanicu sa dva kanala za detekciju objekata, koja je u tom trenutku bila najnovija.
Ogroman posao je obavila sovjetska industrija za proizvodnju motora. U konstruktorskom birou „Saturn“ je 70. godina prošlog veka pokrenuta proizvodnja naprednijih turbomlaznih motora AL-31F („proizvod 99N“). Prema rečima specijalista „OKB Suhoj“, oni su omogućili nosaču „visok odnos potiska motora i težine, a shodno tome, i visoke mogućnosti ubrzanja, sposobnost brzog uzletanja i manevrisanja“.
Trnoviti put do cilja
Proces stvaranja Su-27 nije bio „med i mleko“. Krajem 70. godina prošlog veka se tokom kompleksne analize karakteristika letelica ispostavilo da avion nije blizu titule osvajača vazdušnog prostora. „Suhoj“ je to objasnio s jedne strane – potcenjivanjem stvarnih karakteristika F-15, a s druge strane, ozbiljnom prekomernom težinom aviona.
Na inicijativu konstruktora „OKB Suhoj“ Mihaila Simonova i Evgenija Ivanova pokrenut je program koji je predviđao žestoku kontrolu mase letelice, smanjenje otpora, pobošljanje karakteristika bočne stabilnosti aviona i glavnih karakteristika krila, kao i njihovu prilagodljivost različitim režimima leta.
S tim ciljem su konstruktori prešli na trapezoidni oblik krila, ugradili boksove avionskih agregata na zadnji deo motora, primenili novu kinetičku šemu za čišćenje glavnog stajnog trapa i prebacili vertikalni rep sa motogondola na nosače trupa, što je poboljšalo šemu njihovog pričvršćivanja i povećalo efikasnost repne površine letelice.
Upravo takav primerak Su-27 (T-10S) je ušao u serijsku proizvodnju, koja je pokrenuta u fabrici u gradu Komsomoljsk na Amuru 1982. godine. Sovjetska vlada ga je zvanično uključila u sastav naoružanja 23. avgusta 1990. godine, jer je proces testiranja trajao nekoliko godina.
„Rezultati testiranja potvrdili su izuzetno visoke letačko-tehničke performanse novog aviona. Modifikacije na T-10S dale su 'kumulativni efekat' – avion je na kraju posedovao blistave letačke performanse, nadmašujući sve konkurente u svojoj klasi“, navedeno je u materijalima „OKB Suhoj“.
S tim u vezi, glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski je u razgovoru sa „RT“ nazvao Su-27 najuspešnijom borbenom avionskom platformom u domaćoj avijaciji. Prema njegovim rečima, potencijal te letelice omogućio je „da se efikasno bori protiv svake vazdušne mete, uključujući najnovije američke i evropske lovce“.
„Genijalnost Su-27 sastoji se pre svega u integrisanom sklopu gde su faktički i krila i trup aviona noseće aerodinamičke površine. Avion može da izvodi akrobatske figure u vazduhu, koje zapadni modeli ne mogu. Na primer, kočenje pri velikoj brzini gotovo sa zaustavljanjem u vazduhu – takozvanu kobru“, objasnio je Murahovski.
Neprekidna modernizacija
Nakon što je stupio u sastav naoružanja, Su-27 je konstantno usavršavan – najviše je obavljana zamena kabinske opreme. Trenutno je poslednja modifikacija Su-27M3.
Su-27 je takođe poslužio kao platforma za proizvodnju brojnih novih aviona, koji su postali popularni i među ruskim snagama, i u inostranstvu. Najsavremeniji ruski borbeni avion, koji je napravljen na bazi Su-27, predstavlja multifunkcionalni lovac Su-35S.
Kako je istakao Murahovski, modeli napravljeni na bazi Su-27 spadaju u najbolje svetske avione u klasi operativno-taktičke avijacije u pogledu manevarskih i borbenih sposobnosti.
Pročitajte još:
