SSSR je početkom šezdesetih godina prošlog veka započeo pripremu konstrukcije lovca četvrte generacije.
Konstruktori su imali zadatak da naprave avion koji će biti bolji od američkog lovca F-15 „Orao”. Radu na novoj generaciji aviona odmah su pristupili tri konstruktorska biroa: „Suhoj”, „Jakovljev” i „Mikojan”.
Prvi ruski lovac četvrte generacije
Tek 1972. godine odabrana su dva projekta od KB „MiG” i OKB „Suhoj” – bila su to dva prva domaća lovca četvrte generacije – laki MiG-29 i teški Su-27.
Prvi prototip Su-27 vinuo se u nebo zajedno s test-pilotom Vladimirom Iljušinom 20. maja 1977. godine. Za potrebe probnih letova napravljeno je ukupno pet aviona. Prvi prototipi po svojim karakteristikama nisu bili bolji od američkog lovca F-15 i stalno su unapređivani.
Pet godina od prvog probnog leta, 1981. godine, prema nebu je poleteo i već unapređeni primerak Su-27-T-10S. Već naredne godine počela je njegova redovna eksploatacija u vazduhoplovnim jedinicama.
Svetski rekordi
Četiri godine kasnije, avion sa test-pilotom Viktorom Pugačovom je za samo 25,4 sekunde dostigao visinu od 3.000 metara i postavio svetski rekord.
U martu 1987. godine još jedan rekord na istom avionu postavio je test-pilot Nikolaj Sadovljikov, koji se popeo na visinu od 15 kilometara za 76 sekundi.
„Kobra” i „Čakra” osvojile svetsku javnost
Su-27 je konačno osvojio svetsku javnost 1989. godine na avio-salonu u Le Buržu, gde je lovac prikazao novu figuru, koju će kasnije nazvati po prezimenu njegovog pilota „Pugačovljeva kobra”.
Tokom leta, avion bez promene brzine, naglo podiže svoj nos, povećavajući ugao napada do 120 stepeni, a zatim neko vreme leti repom napred, da bi se potom isto tako naglo vratio u normalan položaj.
Smatra se da ta figura može biti izuzetno korisna u borbi i spasavanju od navođenih radarskih raketa, zbog naglog smanjenja brzine avione. Ovaj manevar se takođe koristi prilikom izbegavanja neprijatelja tokom potere.
U cilju još većeg povećanja ugla napada, napravljen je motor s upravljanjem vektora potiska, pa je zahvaljujući tome lovac naučio trikove kao što su „Frolovljeva čakra”. Tokom izvođenja te figure, avion istovremeno s povećanjem visine smanjuje brzinu, da bi zatim iz tog položaja napravio „mrtvi čvor” i ostvario ugao napada do 360 stepeni, odnosno praktično se okrenuo oko svog repa.
Unapređene performanse
U ispunjavanju složenih trikova, avionu takođe pomaže elektrodistancioni sistem upravljanja, koji nisu posedovali lovci treće generacije.
Električni signali umesto čeličnih kablova učinili su Su-27 super upravljivim i stabilnim tokom leta. Pored toga, avion je opremljen i novim radarom, optičko-elektronskim sistemom i snažnim motorom AL-31F.
Su-27 je zvanično postao deo naoružanja Rusije 23. avgusta 1990. godine. Do tog vremena, uklonjene su sve mane otkrivene tokom testiranja.
Od početka serijske proizvodnje 1984. godine, proizvedeno je oko hiljadu i po aviona Su-27 i njegovih modifikacija, kao i modernih Su-30, Su-33, Su-34, Su-35.
Su-27 je takođe postao i osnova za eksperiment pri stvaranju perspektivnog lovca Su-47 „Berkut” s obrnutim krilom i širokom upotrebom kompozitnih materijala prilikom konstruisanja.