Prvi pesnikov izazov na dvoboj
Prema tvrdnjama proučavalaca pesnikove biografije, Puškin je prvi put tražio zadovoljenje na dvoboju kada mu je bilo 17 godina. Planirao je da se suoči sa svojim ujakom Pavlom Hanibalom, s kojim se posvađao zbog jedne dame. Sve se, međutim, dobro završilo, rođaci su se pomirili i dvoboj nije bio održan.
Biografi smatraju da je samo tokom dve godine, od 1820. do 1822, u vreme kada je boravio u Odesi i Kišinjevu, Puškin najmanje 15 puta bio izazivan na dvoboj, ili je sam pozivao svoje suparnike da odmere snage.
Nije se svaka od tih svađa završavala direktnim sukobom, čemu su u velikoj meri doprineli pesnikovi prijatelji, a posebno general Ivan Inzov. On je smatrao da je pesnik isuviše talentovan i perspektivan da bi mu dozvolio da izgubi život zbog gluposti. Kad god bi saznao da se Puškin s nekim posvađao, guverner ga je pritvarao, a potencijalnog protivnika slao u drugu guberniju.
Sukob s grofom Tolstojem
Puškin je 1819. godine završio licej i predao se zadovoljstvima velikog sveta. Postoji priča o tome da mu se jednom prilikom, dok je igrao karte, učinilo da jedan od igrača vara. Bio je to grof Fjodor Tolstoj, poznat pod nadimkom Amerikanac. Puškinu je odgovorio da su njegove primedbe tačne, ali da ne namerava da se o tome raspravlja. Ipak, pesnik je zatražio zadovoljenje na dvoboju.
Prema drugoj verziji, grof je jednom prilikom u pismu knezu Šahovskom napisao uvredljiv epigram o Puškinu. Knez se nije ustručavao da pismo pokaže zajedničkim prijateljima i tako je vest o Tolstojevom epigramu stigla i do pesnika koji je u to vreme bio u izgnanstvu. Puškin je odgovorio grofu sa dva duhovita i prilično oštra epigrama, ali mu to nije bilo dovoljno, pa je, kada se vratio u Moskvu, izazvao Tolstoja na dvoboj.
Grof je imao 37 godina i važio je za čoveka s burnom biografijom i za strastvenog učesnika u dvobojima. Puškin je tada bio suviše mlad za njega – tek je napunio 20 godina. Grof je uspeo da izbegne duel, a mnogi veruju da je naprosto želeo da poštedi život talentovanom mladiću.
Nesporazum je nedugo potom izglađen, a Puškin je 1829. godine zamolio grofa da mu bude svat kada je išao da zaprosi čuvenu rusku lepoticu Nataliju Gončarovu, koja mu je kasnije postala supruga.
Kako je Puškin vežbao pucanje
Puškinovi savremenici su tvrdili da je on uvek bio u dobroj fizičkoj formi i da je odlično baratao vatrenim oružjem. Još u Liceju pesnik je radovao svoje učitelje uspesima u predmetima kao što su mačevanje i ples. Uvek je voleo da pliva, bio je odličan jahač, uživao je u dugim šetnjama i bavio se boksom.
Tokom boravka u Mihajlovskom, Puškin je izrešetao zid ambara mecima, a njegovi treninzi izazivali su strah kod seljaka. Tokom svojih prilično dugih šetnji nosio je sa sobom težak štap, kako bi ojačao ruke.
U koliko je dvoboja Puškin zaista učestvovao
Iako je poziva na dvoboj bilo veoma mnogo, pravih duela je bilo samo pet. Neki od njih bili su veoma čudni. Na primer, 1819. godine Puškin je učestvovao u dvoboju s Vilhelmom Kihelbekerom, svojim drugom iz liceja. Razlog je bio pesnikov epigram, zbog kojeg se Vilhelm veoma uvredio i izazvao Puškina na dvoboj.
Prvi pucanj bio je Kihelbekerov, ali je on promašio. Nakon toga je Puškin pucao u vazduh, prijatelji su se zagrlili i pomirili.
Sledeći dvoboj bio je s Kondratijem Riljejevom. On se završio pomirenjem, a oba učesnika su pucala u vazduh. Povod su bile glasine koje je pustio Fjodor Tolstoj u vreme dok je bio u svađi s Puškinom. Riljejev je nekome ispričao tu spletku, za šta je Puškin saznao. Rezultat je bio poziv Riljejevu na dvoboj.
Naredni Puškinov protivnik bio je pukovnik Starov. Dvoboj se dogodio 1822. godine iz prilično banalnog razloga: tokom svečanog bala pesnik i pukovnik su se posvađali oko toga da li orkestar treba da svira mazurku ili kadril. Dvoboj se odigrao po jakoj mećavi, svaki od učesnika pucao je po dva puta, ali su svaki put promašili. Od mraza su se pesniku i njegovom protivniku mrzli prsti, duvao je jak vetar, a vidljivost je bila slaba. Sekundanti su zahtevali da se dvoboj prekine.
Iste godine Puškin je izazvao na dvoboj zastavnika generalštraba Aleksandra Zubova, kog je uhvatio da vara u igri kartama. Puškin je stigao na dvoboj noseći u rukama kapu napunjenu trešnjama. Jeo je voće i pljuvao koštice ka Zubovu. Ovaj se razbesneo i promašio, a Puškin nije pucao.
Dugme koje je spasilo Dantesa
Poslednji Puškinov duel poznat je svima. To je bio dvoboj u kojem je pesnik zaista želeo smrt protivnika i nije nameravao da puca u vazduh. A protivnik je bio dvadesetpetogodišnji francuski oficir Žorž Dantes, o kojem su se po Sankt Peterburgu širile glasine da nije ravnodušan prema pesnikovoj ženi Nataliji Gončarovoj.
Dvoboj je održan u predgrađu Peterburga na Crnoj reci. Uslovi dvoboja su bili izuzetno surovi. Rastojanje između Puškina i Dantesa je bilo najviše 10 koraka (dok su učesnici dvoboja u drugim evropskim zemljama najčešće pucali jedni u druge sa udaljenosti od 25-30 koraka).
Dantes je pucao prvi i teško je ranio Puškina u stomak. Puškin je pao, ali je, ipak, uspeo da ispali hitac ka protivniku, oslonivši se na zemlju. Metak se, navodno, odbio o dugme na Dantesovom mundiru, samo mu okrznuvši desnu ruku. Dva dana posle dvoboja Puškin je izdahnuo.
