Ponuda Moskve da u drugom kvartalu 2021. godine, a nakon završetka osnovnog dela masovne vakcinacije u Rusiji, pruži pomoć Evropskoj uniji dolazi u trenutku kada se evropski blok suočava sa velikom problemom realizacije planirane imunizacije stanovnika, zbog neisporučivanja ranije naručenih vakcina zapadnih farmaceutskih kompanija.
Ruska vakcina leči i odnose sa EU
Činjenica da Ruska Federacija nudi pomoć Evropskoj uniji za urednika političke rubrike u listu „Politika“ Bojana Bilbiju nije iznenađenje jer Rusija, kako kaže, ni u prethodnim decenijama nikada nije odbijala dijalog, bilo kakvu pomoć ili saradnju sa Evropom.
„Rusija je uvek bila zainteresovana za što bolje odnose sa Evropom. Moskva, naime, nikada nije bila ta koja bi se suprotstavljala bilo čemu što te odnose poboljšava, a pogotovo ne sada kada vidimo sa kakvim se problemima Evropa suočava vezano za pandemiju. Evropske zemlje su među delovima sveta koji su najviše pogođeni virusom, velike su brojke zaraženih i umrlih i u takvoj situaciji Rusija, kao zemlja koja je prva otkrila i registrovala vakcinu, svakako da ima šta da ponudi Evropi, a negde pronalazi i svoj interes da pomogne u ovako teškoj situaciji“, objašnjava Bilbija.
On podseća da su pre krize u Ukrajini, Rusija i EU imale polugodišnje samite.
„To je bio odličan format, a ukrajinska kriza se dogodila upravo kada su odnosi Moskve i Brisela bili na nekom istorijskom maksimumu i kada se već nekoliko godina ozbiljno razgovaralo o tome da treba ukinuti vize između Rusije i Evrope. Tada se dogodio prevrat na Majdanu i sve ono što je duboko unazadilo odnose Rusije i Evrope, a videli smo ko je zapravo dirigovao tim procesima na Majdanu. Videli smo tada kako je te procese ohrabrivala američka visoka funkcionerka Stejt dipartmenta Viktorija Nuland, koja će sada u Bajdenovoj administraciji dobiti još višu poziciju. Dakle, kada pogledamo iz tog ugla, jasnije nam je da je neko imao interesa, a očigledno je da je to bio Vašington, da odnosi između Evrope i Rusije budu minirani upravo na polju ukrajinske krize“, objašnjava Bilbija.
Sada, kako dodaje, Moskva vidi šansu da kroz svoja naučna dostignuća ponovo pruži ruku Evropi. Neko, navodi on, mora da počne prvi, a u ovoj situaciji Rusija prosto ima adut koji želi da iskoristi.
„Dakle, kada je reč o odnosima Moskve sa većinom zemalja EU, svakako da je vakcina nešto što može da pomogne, a kada je reč o odnosima sa Nemačkom i još nekim zemljama Unije, to su projekti gasovoda i isporuke povoljnih i kvalitetnih ruskih energenata. Sve to nije ništa novo i predstavlja kontinuitet ruske politike koja je decenijama usmerena na najtešnju i najbližu saradnju sa Evropom“, primećuje Bilbija.
Politizacija pandemije i vakcina
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da je pandemija globalni problem, pa se očekuje i neka vrsta globalne solidarnosti. U tom smislu je gest Rusije pozitivan i bilo bi vrlo veliko iznenađenje, ali i politička šteta, ukoliko bi se on odbio.
„Nedopustivo je na bilo koji način politizirati problem pandemije i pitanje vakcine. Bilo bi potpuno prirodno da je svaka vakcina dobrodošla, bez obzira sa koje adrese da dolazi. Na žalost, imamo politizaciju tog pitanja i u tom smislu se EU od početka orijentisala isključivo na zapadne proizvođače. Problem pandemije trebalo bi da eliminiše sve to što postoji na relaciji tretmana i dostupnosti vakcina, pa bi ponuda Rusije trebalo da bude dobrodošla i da definitivno skine sa dnevnog reda pitanje tretmana vakcina političkim kriterijumima i merilima. To isto važi i za kinesku vakcinu“, kaže Milivojević.
Može li ruska vakcina biti okidač za restart odnosa?
Na pitanje može li ruska vakcina biti okidač za restart odnosa Rusije i Evropske unije, Bojan Bilbija kaže da bi se tome trebalo nadati.
„Tržište vakcina je u samom startu bilo monopolizovano od strane američkih kompanija, a ugovori koji su potpisani od strane Brisela bili su usmereni upravo na američke vakcine. Pokazalo se, međutim, da tih vakcina nema, pa u Evropi već ima onih koji se, nezavisno od komandi iz Brisela, sami okreću Moskvi, poput Mađarske. To je svakako dodatni input i za lidere drugih zemalja da potraže pomoć od država koje tu pomoć i mogu i žele da pruže. Dakle, gledano iz tog ugla, ovo je idealan trenutak da počne da se razmišlja o resetovanju odnosa. Za tako nešto je uvek potreban povod, a ja mislim da boljeg povoda od ovog sada nema“, smatra sagovornik Sputnjika.
On podseća da je i s početka pandemije, kada je Italija ostala uskraćena za evropsku pomoć u borbi sa virusom, Moskva poslala svoje stručnjake i opremu da pomognu Italijanima.
„Tada smo videli slike kako Italijani skidaju zastave EU i ističu zastave Rusije i Kine. To je do skoro bila nezamisliva slika, ali taj simbol nam pokazuje da u Evropi postoji potreba za Rusijom, da su sve te prepreke koje su nametane zapravo veštačke i da pravi interesi i dobri odnosi pronađu svoj put kao voda. Ti procesi, dakle, mogu biti usporeni, ali ne mogu biti zaustavljeni, jer su potpuno prirodni, imajući u vidu da su Rusija i Evropa najbliži susedi”, objašnjava Bojan Bilbija za Sputnjik.
Zoran Milivojević takođe veruje da, kada je reč o evropskim odnosima, stabilnost, bezbednost i uspeh u borbi protiv bilo čega podrazumeva saradnju na relaciji Brisel-Moskva.
„Ne može se u Evropi ništa rešavati, ne može nikakvog ozbiljnog uspeha biti kada je reč o globalnim opasnostima bez saradnje sa Rusijom. To važi i u slučaju virusa i svega onoga što je u funkciji suprotstavljanja pandemiji“, zaključuje Milivojević za Sputnjik.
