Paviljon Dragiše Brašovana koji je na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine predstavljao Kraljevinu SHS važio je za najznačajnije arhitektonsko delo naše kulture između dva rata. Rasformiran posle izložbe, paviljon je ostao skriven od očiju javnosti da bi nam sada, posle više od 90 godina njegov izgled postao dostupan zahvaljujući istraživačkom radu arhitekte Darija Čupića i istoričara umetnosti Milana Poznanovića.
Misterija otkrivena posle devet decenija
Uz pomoć svetskih digitalnih arhiva i specijalnih softverskih alata, autori su uspeli da obrade prikupljene podatke i stare fotografije i pokažu nam neobjavljene fotografije, skulpture koje su ga krasile i rekonstruisan izgled spoljašnjosti i unutrašnjosti.
Ivan Stanić iz Muzeja nauke i tehnike koji baštini istoriju arhitekture i građevinarstva na našim prostorima ističe značaj ove izložbe.
„Ovaj projekat veoma je značajan za naš muzej jer su autori u procesu istraživanja koristili nove tehnike i tehnologije koje pomeraju granicu saznanja o istoriji nauke i tehnike na našim prostorima“, kaže za Sputnjik Ivan Stanić iz Muzeja nauke i tehnike.
Prostor za paviljon izabrao Ivo Andrić
Iako se smatra najznačajnijim delom arhitekture Jugoslavije između dva rata, Stanić navodi da su do skoro bile poznate samo dve fotografije paviljona Srba, Hrvata i Slovenaca, čiju je poziciju u Barseloni izabrao naš tadašnji konzul u Španiji, pisac Ivo Andrić.
„Kralj Aleksandar je Brašovanu dao zadatak da napravi objekat koji predstavlja sve različitosti nacija koje su u Kraljevini SHS tada živele“, tvrdi Stanić.
Skulptura Tome Rosandića
Brašovan je odao počast zemlji domaćinu kroz kubizam koji potiče iz Španije i kroz asocijaciju paviljona na brod, slaveći bogatu pomorsku istoriju Španije i Barselonu kao lučki grad. Simbolika zgrade kao broda bila je naglašena i skulpturom devojke iznad koje se uzdizao jarbol, autora Tome Rosandića. Ta skulptura i danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
„Pored impozantnog eksterijera i enterijera, paviljon je u osnovi imao zvezdastu strukturu, a na izložbi u Muzeju nauke i tehnike prvi put je prikazan i 3D model kako je paviljon zaista izgledao pre nego što je rasformiran“, otkriva Stanić.
Grand Pri za Kraljevinu SHS
Nagradu za najuspešniji paviljon na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine dobila bi Kraljevina SHS da se nije, nakon pritiska i žalbi nemačke delegacije, žiri odlučio da nagradu ne dodeli. Prema rečima Dragiše Brašovana, naš paviljon u Barseloni osvojio je Grand Pri, ali se nemački arhitekta Ludvig Mis van der Roe pobunio i uložio žalbu.
„Još jedna činjenica koja govori u prilog Brašovanove inovativnosti jeste ta da je naš paviljon napravljen od drveta u Beogradu, a u Barseloni je sklopljen. On je dakle bio modularan što je potpuno neverovatno za te godine“, zaključuje Stanić.
Srpski arhitektonski genije, Dragiša Brašovan svoje paviljone izlagao je na Svetskim izložbama u Barseloni i Milanu. Za sobom je ostavio izuzetno značajno arhitektonsko nasleđe poput Genčićeve kuće (današnji Muzej Nikole Tesle), kafane Ruski car, zgrade Državne štamparije (BIGZ), hotela Metropol, zgrade Komande vazduhoplovstva u Zemunu, zgrade Glavne pošte u Novom Sadu...