Krzno od irvasa i kineski kombinezoni - omiljena odeća
Prošle godine Verhojansk je imao toplu jesen i početak zime.
„Godinu dana ranije, temperatura je bila minus 50 početkom decembra“, seća se stanovnica Verhojanska Galina Dabanova.
Pojam hladnog vremena se u Verhojansku mnogo razlikuje od istog pojma u centralnom delu Rusije.
„Sve je relativno. Mraz je za nas preko minus pedeset stepeni i onda se smatra da je minus četrdeset već toplo. I obrnuto: ako je bilo minus 20-30, onda se minus 40 doživljava kao hladno“, objašnjava Galina.
Krzno i višeslojna odeća spasavaju od ekstremno niskih temperatura, kao i kineski kombinezoni, koje hvale stanovnici Verhojanska.
„Nosimo krznene kape i visoke čizme od jelenske kože, koje su sada i sa štiklama. Svi imaju bunde. Sećam se da sam u detinjstvu nosila helanke, debele dokolenice, dva ili tri para pantalona, a kolena su mi opet bila crvena od mraza. Deca sada idu u školu u kineskim kombinezonima, a na času sede u običnim pantalonama ili haljinama“, kaže Nadežda, stanovnica grada.
Klima se ovde razlikuje i od prestonice Jakutsk, tamo je zimi toplije za deset stepeni, ali duva jak vetra.
Prepirke koji grad je hladniji
Temperatura od minus 67,8 stepeni koja je izmerena u Verhojansku već dugo vremena se smatra najnižom izmerenom u severnoj hemisferi.
Međutim, selo Tomtor u rejonu Ojmjakonski se takođe bori za titulu najhladnijeg mesta na svetu. U Tomtoru je do sada izmerena najniža temperatura od - 67,7 stepeni. Iako je u septembru Svetska meteorološka organizacija označila Grenland kao najhladniji deo Severne polulopte, spor na ovu temu između Verhojanska i Ojmjakona se nastavlja.
„Prepirka je zbog jedne desetine stepena. Predstavnik Hidrometeorološkog centra Rusije nam je 2004. godine doneo sertifikat da je Verhojansk najhladnije mesto Severne polulopte. Mislili smo da ćemo tako staviti tačku na raspravu, ali do sada se ništa nije promenilo. Stvar je u tome što do Omjakona ima dobar put koji je prohodan tokom cele godine, a do Verhojanska samo dva meseca godišnje. U ostalom periodu godine putujemo sat i po do Batagaja, a onda dalje avionom. Putovanje avionom je veoma skupo 22.000-26.000 dinara je karta, dok automobilom do Omjakona se možete doći za 5.000 dinara. Samim tim je mnogo isplativije ekonomski razvijati Tomtor, ali za mene je najhladniji grad Verhojansk“, smatra Galina.
„U Omjakonu su počeli da beleže temperaturu kasnije, tek 1929. godine. Naučnici su pretpostavili, da su merili temperaturu u istom periodu kao u Verhojansku, verovatno bi bila minus 70 ili čak minus 71 stepen. Ova hipoteza je stigla do medija, i reč 'verovatno' se nekako izgubila. Svako vuče na svoju stranu i stanovnici Verhojanksa i stanovnici Ojmjakona, ali najniža temperatura je zabeležena kod nas“, kaže Nadežda.
Grad-selo
Galina Dabanova smatra da je Verhojansk, iako mali po površini, dobio status grada na osnovu toga što je bio mesto izgnanstva.
„U Verhojansk su slali sve one koji nisu bili podobni caru. Grad je nastao 1822. godine. Verhojansk ima manje od 1.500 stanovnika, ima jednu školu, poštu, bolnicu, vrtić, fabriku za preradu mesa i proizvodnju mlečnih proizvoda. U gradu postoji sedam ulica, najduža je oko tri kilometra. To je naš grad“, kaže Dabanova.
Ranije je postojao aerodrom sa koga su leteli avioni u Jakutsk, ali je 90-ih zatvoren. „Sećam se detinjstva, majka je radila kao meteorolog na aerodromu i stalno sam viđala različite delegacije i turiste. Verhojansk je bio centar, ali su zatim pronašli nalazišta kalaja u Batagaju. Tamo je sada veliki aerodrom, a mi smo ostali samo atrakcija", napominje Nadežda.
Galina Dabanova je direktorka škole i kaže da je u učionicama temperatura oko 26 stepeni, a u kućama zavisi od toga kako su građene i koliko se greju. Zgrade se greju na ugalj, put goriva je dug, ide duž Lene do mora, a zatim se spušta niz reku Jana.
„Ne gradimo ništa već 35 godina, postoje stare zgrade poznate kao „Hruščovke“. Mladi ne ostaju u gradu, jer nema gde da žive i rade. U kućama je toplije, ja moj jednosoban stan zimi zagreje i do 30 stepeni, stalno otvaramo prozore“, dodaje sagovornica.
Jabuke za 545 dinara
Cene su visoke.
„Kilogram jabuka može koštati od 500 do 545 dinara, krompir od 233 do 258 dinara, kupus 336 dinara. Hrane ne nedostaje ako ima novca", objašnjava Dabanova.
Plate su u Verhojansku male.
„Smatra se da je plata od 52.000 dinara dobra plata za državne službenike. U Moskvi dobijaju više i uslovi su bolji“, navode meštani.
Mleko sa šest procenata masnoće
Pre petnaest-dvadeset godina mnogi su gajili krupnu stoku, a sada gaje konje. Krave se mogu videti samo na farmama.
„Moja baba je imala jakutsku kravu, koja je davala malo mleka, ali je bilo punomasno oko šest procenata masnoće. Ta vrsta je skoro nestala. Jedna krava pojede skoro četiri tone sena. Ovde su leta kratka, ali tokom belih noći sunce skoro da ne zalazi, trava je niska i bujna. Jedan naš stog sena po kalorijama je kao dva u srednjem pojasu Rusije. Farmeri kose travu ceo jul i avgust, a kada se jezera zalede onda seno dovoze iz drugih mesta. Gajenje konja je lakše, oni sami pronalaze hranu ispod snega. U Verhojansku skoro da ne možete pronaći svinjetinu ili uvoznu govedinu na trpezi, najčešće jedu meso ždrebeta“, priča Galina.
Bez frižidera i hladne vode
Frižidere su zamenili podrumi u zimskom periodu, a leti sante leda: „Dovoljno je da siđete u podrum dva metra i tamo je već sneg, jer je kod nas večiti mraz“.
Voda za piće se dobija topljenjem leda. „U oktobru-novembru, kada led na rekama nije previše debeo, muškarci ga seku motornim testerama i prodaju. U svakom dvorištu možete videti tobogane sa ledom. U kuću unosimo dve ili tri kocke, topimo ih i pijemo. Led je najčešće dimenzija 30 sa 40 centimetara“, navodi Dabanova.
U kućama je voda vruća i koristi se za kupanje i pranje, ali se ne pije. Interneta nema svuda, a tamo gde ga ima je veoma skup. Mladih je u gradu malo, svi odlaze iz grada. Oni koji su ostali veoma vole svoj grad, diče se muzejem „Pol hladnoće“ i vređaju se ako neko njihov grad naziva selom.
Pročitajte još:
