Funkcionisanje tog hibridnog mehanizma čiji se rezultati s nestrpljenjem očekuje objašnjen je na portalu „Konverzejšn“, dok je zvanični nalog „Sputnjik Ve“ na Tviteru podelio tekst.
Kada je krajem 2020. objavljena efikasnost vakcine protiv kovida 19 kompanije „Astra Zeneka“, došlo je do određene zabune. Ukupna efikasnost vakcine u zaustavljanju razvijanja simptoma virusa korona kod ljudi, dve nedelje nakon primanja druge doze, bila je 70 odsto. Međutim, to nije bila kompletna slika.
Ispostavilo se da je ovaj broj zasnovan na proseku rezultata dve grupe. U jednoj grupi, kojoj su date dve pune doze, vakcina je bila 62 odsto efikasna u zaustavljanju razvijanja simptoma korone. Međutim, u drugoj grupi, greškom u doziranju, dobrovoljci su dobili najpre polovinu doze a potom punu dozu. U drugoj grupi se ispostavilo da je vakcina efikasna 90 odsto. Ovo je bilo intrigantno. Zašto bi davanje manje doze vakcine dovelo do efikasnijeg imunološkog odgovora? Odgovor na ovo možda leži u dizajnu vakcine i mogao bi da znači da postoje načini da se ova vakcina, ali i druge, učine efikasnijim.
Kako deluje vakcina „Astra Zeneke“
Vakcine funkcionišu tako što izlažu imunološki sistem delovima ili antigenima patogena koji uzrokuju bolesti, poput bakterija ili virusa. Tada imuni sistem pokreće odgovor. Imunološke ćelije zvane B ćelije stvaraju antitela za uništavanje patogena. Ponekad se u akciju mogu pozvati i T ćelije koje eliminišu sopstvene ćelije zaražene patogenom
Pojedine B i T ćelije „zapamte“ antigene i ako u budućnosti osoba bude izložena patogenu, ove dugotrajne memorijske ćelije mogu brzo da narede da se stvori više antitela za uništavanje patogena i napadanje zaraženih ćelija.
U stvari, princip vakcinacije je „oponašanje“ infekcije, ali na kontrolisan način, tako da se stvara imunitet bez izazivanja bolesti. Posle nekoliko nedelja, nakon što se generišu T i B ćelije, vakcinisana osoba će biti zaštićena. Za određene vakcine ovo zahteva dve doze, jer kod nekih ljudi prva doza sama po sebi neće stvoriti potpuni imunitet. Pojačana doza osigurava da što veći broj ljudi stekne zaštitu.
U slučaju vakcina protiv korona virusa, koriste se brojne metode za predstavljanje antigena virusa imunom sistemu. Neke, poput kineskih vakcina Sinofarm i Sinovak, jednostavno predstavljaju telu celu, neaktivnu verziju korona virusa. Druge, umesto toga, daju instrukcije ćelijama vakcinisane osobe da proizvedu određeni deo korona virusa: protein S na njegovoj spoljnoj površini, što je posebno prepoznatljiv antigen.
Ove vakcine to rade isporukom dela genetskog koda korona virusa koji kodira protein S u ćelije tela, koje zatim čitaju kod i započinju proizvodnju proteina. Neke, poput vakcina kompanija Fajzer/Biontek i Moderna, isporučuju kod u obliku mRNA. Druge kompanije koriste bezopasni virus da bi uneli genetski kod unutar ćelija; oksfordska ( „Astra Zeneka“) vakcina koristi adenovirus šimpanze, genetski izmenjen tako da nije u mogućnosti da se reprodukuje, nazvan ChAdOx1. Te vakcine poznate su kao virusne vektorske vakcine.
Kako komponente vakcine mogu uticati na efikasnost
Još uvek nije poznato zašto je smanjenje doze oksfordske vakcine pokazalo bolju efikasnost u ispitivanjima, ali odgovor bi mogao da bude – virusni vektor.
Kada se čoveku da vakcina protiv virusnih vektora, kao i generisanje imunog odgovora na S protein korona virusa, imunološki sistem će takođe odgovoriti na sam virusni vektor. Ovaj imunološki odgovor može da uništi deo druge doze koja se dobija kasnije i to je prepoznato kao problem.
Međutim, smanjena prva doza možda neće dozvoliti razvijanje jakog imunološkog odgovora protiv virusnih vektora, što bi moglo da dovede do neoštećivanje druge, pune doze i poveća sveukupnu efikasnost. Ako se ispostavi da je to tačno, ubuduće će biti potrebno da se uspostavi optimalni režim doziranja za stvaranje najjačeg imunološkog odgovora.
Ruska vakcina Sputnik Ve prepoznaje da bi imunitet na virusni vektor mogao da predstavlja problem, ali ima drugačije rešenje. U dve doze vakcine koriste se dva različita humana adenovirusa - Ad26 i Ad5 (od 50 koji utiču na ljude).
Ova heterologna (ili hibridna) vakcina, sa različitim vektorima u obe doze ima manju verovatnoću da prva doza generiše imuni odgovor na virusni vektor koji zatim ometa drugu dozu. Stoga je manja verovatnoća da će vakcina imati smanjenu efikasnost.
„Gamaleja“ centar, laboratorija koja je napravila Sputnik Ve vakcinu, saopštila je da je efikasnost vakcine nakon dve doze veća od 90 odsto. Ovo je navelo kompaniju „Astra Zeneka“ da testira novi sistem hibridnih vakcina, koji sadrži jednu dozu vakcine te kompanije i drugu dozu sa Ad26-vektorom Sputnik Ve vakcine, kako bi utvrdili da li ovo čini vakcinu efikasnijom.
Ispitivanja kombinovane vakcine „Sputnjik Ve“ i kompanije „Astra Zeneka“ uskoro bi moglo da počne u Azerbejdžanu i Saudijskoj Arabiji, najavio je pre nekoliko dana generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev.
