Ovo je rezime diplomate u penziji Zorana Milivojević povodom najava koje se sve glasnije čuju sa Kosova da će buduća vlada biti sastavljena od Pokreta Samoopredeljenje, stranke Ramuša Haradinaja i bivše stranke Hašima Tačija. A njih će da spoji ideja – ujedinjenja Albanije i Kosova.
O toj mogućnosti, javno je govorio u okviru svog programa Ramuš Haradinaj koji pretenduje na predsedničku mesto na Kosovu, a EU i Amerika na sve to su ostale – neme.
Opasni projekat Prištine – kraj pregovora
Milivojević napominje da je „Velika Albanija“ nacionalni zanos Albanaca ma gde se oni nalazili, tako da ko god bude činio vlast u Prištini, u srži će se voditi ovom idejom. Razlika je, očigledno, samo u tome da li će ona biti i deklarativno promovisana.
„Dakle se što budemo imali kao rezultat izbora u Prištini imaće ove elemente i krajnje je vreme da se prema tome odredimo ne samo mi već i faktori koji sa jedne strane utiču i na vlast u Prištini ali i na kompletan albanski faktor na ovim prostorima,“ mišljenja je naš sagovornik.
Ta albanska ideja, dodaje Milivojević, pretnja je suverenitetu svim državama na Balkanu gde se nalazi albanski nacionalni korpus.
„To se odnosi i na Grčku što znači da je u pitanju nešto prema čemu se mora generalno delovati. Sama činjenica da je Kosovo neuspeo projeka, tera Albance na nacionalizam i na takav pristup koji treba da im obezbedi promociju tog državnog projekta. U svakom slučaju, očekujem da ma koja da se koalicija napravi, da će biti na toj liniji,“ napominje Milivojević.
Ćutanje znači odobravanje
Razlika je jedino u tome što neke političke stranke u Prištini to imaju u svom programu, kao što je Samoopredeljenje, a na toj liniji se sada promoviše i Haradinaj.
„Ako oni dođu na vlast za očekivati je da taj projekat ugrade i u zvaničnu politiku vlade. Sa tim treba da računamo i to će sasvim sigurno biti deo političkog i svakog drugog pritiska sa pokušajem da se realizuju oni ciljevi koji do sada nisu realizovani,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Tome, navodi on, možemo da se suprotstavimo stalnim upozoravanjem - šta to znači za Balkan i Evropu i kakve opasnosti sa sobom nosi.
„Dakle, neophodam je jasan otklon od takve politike, nužno je da se takva politika odbaci kao i da se ne prihvati da o tim stvarima uopšte i ozbiljno razgovara. Na ovakvim osnovama, Velike Albanije, nema nikakve šanse da se o bilo čemu razgovara, da se gradi bilo kakva vrsta budućnosti ili da se traže kompromisna rešenja za Kosovo i Metohiju “, ističe naš sagovornik.
Odgovornost je u ovom slučaju na međunarodnom faktoru koji zbog svojih interesa i nedostatka drugih drugih mehanizama da realizuju svoje ciljeve, čak su spremni i da prihvate ovakvu jednu politiku.
Zapadu koristi ovakav stav
„Oni mogu prećutno da podržavaju ovaj projekat u funkciji pritiska na Srbiju, kako bi realizovali glavne geostrateške ciljeve, a to je da ceo prostor uđe u interesnu zonu zapada,“ uveren je Milivojević.
U korpusu koji se zove velikoalbanski ili pan-albanski pokret imamo dve struje. Jedna je ona koja se oduvek zalagala za veliku Albaniju - sada se to zove prirodna Albanija, a koju u političkom smislu predstavlja pokret Samoopredeljenje koji bez ikakvog zazora kaže da sve albanske zemlje moraju da se spoje u jednu državnu zajednicu.
Postoji i druga struja koju je pre desetak godina najbolje formulisao bivši ministar inostranih poslova Albanije Paskal Milo u knjizi “Velika Albanija između fikcije i stvarnosti”, kada je rekao da će, zapravo, svi Albanci imati veliku Albaniju u velikoj Evropi.
Svakako, otpakivanje projekta Velike Albanije, moglo bi da otvori i Pandorinu kutiju opet na Balkanu i da pokrene neke opasne procese i u Makedoniji, Crnoj Gori i na Jugu Srbije. Mnoge analize pokazuju da bi se to reflektovalo i na odnose u BiH i na potanje statusa Republike Srpske...
