Ovako Predraga Marića opisuje novinarka Javnog servisa Nataša Mijušković.
„Nadasve stručan i posvećen poslu, a u kritičnim situacijama uvek pribran i smiren. Razgovarajući sa kolegama iz drugih redakcija, mislim da nikoga nikada nije odbio za izjavu, naravno, poštujući protokol koji postoji u MUP-u. Kada bismo se dogovarali koga da zovemo u goste u Dnevnik, kolege su se godinama sa mnom šalile da će, ako se ja pitam, to biti Peđa Marić. i zaista, jutros, na vest da je otišao, osetila sam se kao da sam izgubila člana familije i znam da u tome nisam usamljena“, kaže Mijuškovićeva.
Predrag Marić je bio sposoban, jak i osnovao je sistem zaštite u Srbiji
Marić je dugo godina sarađivao i sa beogradskom televizijom Studio B, a među novinarima ove kuće često mu je domaćica bila novinarka Sanja Lubardić.
Prvi put su se sreli kada se dogodila eksplozija u magacinu pesticida fabrike Galenika u Zemunu 2009, prva krizna situacija koja je, prema njenim rečima, tretirana na nov i moderan način.
„Od tada smo ga imali na raspolaganju 24 sata u svakoj situaciji; i u poplavama, i u raznim drugim krizama. I tako ga pamtim – kao sposobnog, jakog, čoveka koji, uprkos tome što je bio na vrlo važnoj poziciji, uvek bio dostupan i medijima, i građanima“, kaže Lubardićeva.
Iste godine Marić je od Studija B primio nagradu „Najbeograđanin“, kao čovek koji je u toj godini najviše čuvao duh Beograda – on to, dodaje naša sagovornica, nikada nije zaboravio.
Preduzetan, jednostavan za komunikaciju i sposoban da odgovori svim izazovima, do njegove pojave, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije imalo tako neobično pristupačnog čoveka.
„Po svemu, bio je vesnik novog talasa u odnosu prema građanima, osim što je pokrivao sektor za zaštitu od kriznih situacija, koji se razvio da je postao, možda i najbitniji sektor u oblasti bezbednosti. Dakle, vesnik velikih promena i vrlo jak i sposoban čovek“, ističe Lubardićeva.
Marić se, prema mišljenju Lubardićeve, može smatrati osnivačem Sektora za vanredne situacije u formi u kojoj danas postoji – upravo je on taj koji je insistirao na fizičkoj spremnosti i dobroj opremljenosti, što je stalno ponavljao rizikujući, kako Lubardićeva kaže, i sukob sa vlastima. Status koji imaju pripadnici Sektora za vanredne situacije je, pre svega, njegova zasluga, zaključuje ona.
Spasilac, pesnik i muzičar
Prvi čovek sektora za odbranu od svih vrsta katastrofa preminuo je od posledica zaraze koronavirusom, iako je s početka, kada mu je konstatovano da je zaražen utvrđen lakši oblik bolesti. Međutim, kasnije mu je konstatovana i upala pluća.
Marić je rođen u Smederevu 1964, gde je završio osnovnu i srednju školu, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1990, kada se i zapošljava u tadašnjoj Upravi za protivpožarnu i preventivnotehničku zaštitu. U mladosti se intenzivno bavio muzikom, a jednu od pesama posvetio je i svom rodnom gradu.
Napreduje kroz sva zvanja, da bi 2006. postao savetnik ministra, a naredne godine pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije.
O Marićevom profesionalizmu ne svedoče samo odlikovanja, domaća i strana kojima je odlikovan zbog zasluga u formiranju Sektora na čijem je čelu bio – o tome svedoči i veliki broj stručnih knjiga i radova, kao to da je bio iznad politike, pogotovo one dnevne i da je dužnost obavljao bez obzira na političke promene.
Pročitajte još: