Na levoj obali reke Kirji, na 80 kilometara od grada Karpinsk u Sverdlovskoj oblasti, nalazi se selo Rastes. Od njega je malo ostalo, samo stari put, istruleli trupci u visokoj travi u močvarnom polju, iskrivljeni krstovi i nekoliko nadgrobnih spomenika. A nekada, to je bilo bogato selo.
Rastes je osnovano u 17. veku na jedinom putu koji je povezivao evropski deo Rusije sa Sibirom, poznat kao Babinovski put.
Tokom 19. veka selo je posebno procvetalo, otvaranjem rudnika platine i zlata. Tokom 1886. godine je izgrađen hram Svete Trojice i otvorena škola. Razvoj sela nije omelo ni to što je vremenom put za Sibir premešten na jug i što se Rastes našao daleko od važnih saobraćajnica.
Zagadočnoe isčeznovenie žiteleй derevni Rastess https://t.co/ZbVadzUgTy pic.twitter.com/p3upS0IpBT
— Salik.biz (@salik_biz) July 28, 2018
Jednom davno ...
Međutim, 1976. godine istorija sela se završava. Regionalni komitet je krajem ove godine selo isključio iz registra, navodeći da selo „više ne postoji".
U selu nije bilo ljudi. Prema legendi, to su otkrili stanovnici susednog sela, jer dugo nisu videli ni jednog stanovnika Rastesa. Poslali su nekoliko muškaraca da provere šta se dešava. Kada su se vratili sa puta bili su preplašeni.
Ispričali su da u selu nema nikoga, da su kuće napuštene, a vrata otvorena. Na jednoj terasi je bila čak i otvorena knjiga koju je neko čitao. Zanimljivo je da stanovnici nisu uzeli ikone sa sobom. Iako je bilo sovjetsko vreme, svaka kuća je imala je crveni ugao sa ikonom. Ne može se desiti da Rusi odu bez ikona!
Grobnice su iskopane, kao da je delo đavola. I sada se mogu videti duboke jame koje zjape u zemlji ispod klimavih krstova i nadgrobnih spomenika.
Umeršie seleniя: Rastess https://t.co/GehnMdLeXr pic.twitter.com/Xw1xcJBWPw
— Salik.biz (@salik_biz) May 21, 2018
To liči na neko drevno indijansko božanstvo ili na neki drevni kult Mansija koji je u tim krajevima živeo jako davno ili na zombije. Otkud zombiji u SSSR-u? Možda je to neka vrsta virusa ili možda radijacija.
Neki su u tom periodu govorili da su videli svetleće lopte iznad reke i nepoznate leteće objekte. Uzalud su boljševici zatvorili crkvu. Da je nisu zatvorili, lokalni bog Kroaton bi se držao dalje od ljudi i ne bi im se mešao u život.
Stari ljudi u selu Pavda, koje se nalazi na 25 kilometara od Rastesa, pričali su deci i unucima, da su sve stanovnike Rastesa odvukli u šumu lokalni vrači, kako bi ih „koristili“ u obredima. Rastes je bio usred tajge, stanovnici su u šumu išli po pečurke i jagode. Mnogi zalutaju na teritoriju lokalnih vračeva koji na njih bacaju čini. Ljudi, vraćajući se kući, nisu mogli da pređu prag kuće, već su šetali dvorištem, posrćući, kao da ništa ne vide, a onda su se vraćali u šumu i nestajali.
Moguće je da su neki ljudi tako nestali, ali da nestane celo selo, teško je poverovati. Možda je selo neko prokleo? Međutim, nema odgovora.
Posёlok Rastess. Rossiя https://t.co/PhOomFD6Zb pic.twitter.com/pDGC6iJtit
— Salik.biz (@salik_biz) July 27, 2019
Krivci su pronađeni
Novinari su pronašli poslednje stanovnike Rastesa i ispostavilo se da su dve stvari postale prokletstvo za njih.
Rudnici zlata zbog kojih je selo bilo poznato po bogatstvu i naselje-kolonije su krivi. Stanovnici kolonija, koje su se posle rata pojavile u šumama u blizini, su povremeno posećivali kuće seljaka i pljačkali ih, a kada nisu pronalazili zlato, uzimali su šta su mogli: kašike, posuđe, dečju odeću.
Jednom su za jedan dan prekopali seosko groblje. Stanovnici sela su napustili Rastes, ostavivši za sobom nameštaj i ikone. Tako je selo opustelo i počele su da se šire glasine da je prokleto. Zašto se stanovnici Rastesa nisu žalili sovjetskoj vlasti ostaje nejasno. Možda su se bojali osvete ili nisu verovali da će ih zaštititi.
Pročitajte još: