Prema njenim rečima, stav Moskve u vezi sa pomenutim sporazumom, koji stupa na snagu 22. januara, ostaje nepromenjen.
„Poštujemo stavove pristalica što skorijeg odustajanja od nuklearnog naoružanja, ali ne delimo pristupe za postizanje ovog cilja, koji podrazumevaju veštačko forsiranje procesa nuklearnog razoružanja, zbog čega smatramo da je izrada ovog dokumenta greška. Ovaj sporazum ne može da doprinese procesu ograničavanja i smanjivanja nuklearnog oružja“, istakla je portparolka.
Zaharova je skrenula pažnju na to da Sporazum „očigledno izaziva nesuglasice unutar međunarodne zajednice“.
„Razvijen je bez uzimanja u obzir osnovnih principa na kojima se zasniva Sporazum o neširenju nuklearnog oružja i postojeće strateške realnosti“, konstatovala je ona.
„Sporazum takođe ne uzima u obzir ključne probleme koji se moraju rešiti kako bi proces nuklearnog razoružanja bio održiv na globalnom nivou“.
Ona je naglasila da „Sporazum neće imati obavezujući karakter za Rusiju i druge zemlje koje ga neće potpisati ili ratifikovati“.
„Ne smatramo da on uspostavlja neke univerzalne nove standarde ili norme niti promoviše razvoj međunarodnog običajnog prava. Čvrsto smo uvereni da se stvarni napredak na putu nuklearnog razoružanja može obezbediti samo na osnovu konsenzusnih odluka u kontekstu jačanja međunarodne bezbednosti i stabilnosti, čime se povećava bezbednost svih država bez izuzetka. Ovaj dokument očigledno ne ispunjava ove kriterijume“, zaključila je Zaharova.
Krajem oktobra 2020. godine Međunarodna kampanja za uklanjanje nuklearnog oružja saopštila je da je 50 zemalja ratifikovalo Sporazum o zabrani nuklearnog oružja i da će stupiti na snagu 22. januara 2021. godine. Rusija, kao i druge zemlje „nuklearnog kluba“, odnosno zemlje koje poseduju nuklearno oružje, nisu potpisale sporazum.
Pročitajte još:
