„Ta odluka je doneta gotovo jednoglasno i u diskusiji su se mogle čuti poruke i drugim zemljama da je to u skladu sa međunarodnim pravom, odnosno sa konvencijom koju su UN usvojile 1982. U diskusiji niko konkretno nije pominjao Tursku i Egejsko more, mada je jasno da su te poruke upućene Ankari“, konstatuje dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske i Grčke, Vojislav Lalić.
Lalić podseća da se Turska i Grčka već godinama spore oko razgraničenja u Egejskom moru i širine teritorijalnih voda pogotovo oko grčkih ostrva koja se nalaze u neposrednoj blizini maloazijske obale.
„Konvenciju o pomorskom pravu iz 1982. Turska nikada nije prihvatila i, sigurno je, neće je ni prihvatiti, jer bi im to u nekim delovima zemlje zatvorilo izlaz na otvoreno more, kaže Lalić.
Proširenje u Jonskom moru otežava pregovore o Egeju
Proširenje u Jonskom moru moglo bi, prema Lalićevom mišljenju da oteža pregovore između Atine i Ankare, koji se posle pet godina nastavlja krajem meseca u Istambulu.
„To je, u stvari, neka vrsta istraživačkih razgovora, u kojima bi međunarodni stručnjaci pripremili teren političarima da reše probleme koji opterećuju odnose između Atine i Ankare. Reč je, pre svega, upravo o razgraničenjima u Egejskom moru i istočnom Mediteranu, u kome se već duže vreme obostrano zvecka oružjem, pogotovo otkako su u tamo pronađene velike rezerve nafte i gasa“, objašnjava naš sagovornik.
Dve zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko rešenja kiparske krize, kao ni položaja nacionalnih manjina. Ovi problemi opterećuju odnose, ne samo Grčke i Turske, nego i odnose EU sa obe zemlje i ta pitanja su više puta bila na dnevnom redu u Briselu. Turskoj su već uvedene simbolične sankcije zbog nepoštovanja međunarodnog prava u Mediteranu, a Lalić ne isključuje mogućnost da Turskoj budu uvedene nove sankcije ako ne povuče neke svoje poteze.
Odluka o proširenju došla je nakon pregovora Atine sa Rimom i Tiranom, sa kojima Grčka deli Jonsko more i uprkos činjenici da se sporna pitanja između Albanije i Grčke nalaze pred Međunarodnim sudom u Hagu. Ipak, albanski premijer Edi Rama izjavio je da je proširenje teritorijalnih voda „neotuđivo pravo Grčke“.
Sa druge strane, iz Ankare stiglo je saopštenje da proširenje grčkih teritorijalnih voda u Jonskom moru ne utiče na Egejsko more.
„Proširenje teritorijalnih voda u Jonskom moru od strane Grčke na 12 nautičkih milja seže do juga Peloponeskog poluostrva i ni na koji način ne utiče na Egejsko more“, rekao je u izjavi portparol Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoj.
Međutim, zvanična Ankara ne može da prenebregne činjenicu da je Grčka već pokušala da proširi svoje teritorijalne vode u Egejskom moru 1995, što je dve zemlje dovelo na ivicu rata. Tada je turski parlament izglasao rezoluciju prema kojoj će Turska svako proširenje teritorijalnih voda Grčke u Egeju smatrati objavom rata. Na taj stav podsetio je i turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu avgusta prošle godine u jeku krize izazvane turskim istraživanjem gasnih i naftnih izvora u istočnom Mediteranu.
Stoga je i Aksoj, morao da se osvrne i na region Egejskog mora i da naglasi da Turska ima vitalna prava i interese u Egeju, gde, kako je rekao, prevladavaju posebne geografske prilike.
„Stav Turske da teritorijalne vode u Egejskom moru ne bi trebalo da se jednostrano proširuju na način da ograniče slobodu plovidbe, kao i pristup otvorenom moru Turskoj i trećim zemljama, dobro je poznat svim stranama“, zaključio je on.
Turska i Grčka imaju po šest milja teritorijalnog mora u Egejskom moru, gde se nalazi veliki broj grčkih ostrva nedaleko od turske obale. Dve zemlje, obe članice NATO, spore se i oko turskih planova za istraživanje u istočnom Sredozemlju, za koje se veruje da je bogato naftom i gasom.
Pročitajte još:
