Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u poslednjem tromesečju prošle godine prodato je ukupno 2.000 stambenih objekata, što u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine predstavlja povećanje od čak 21,7 odsto. Među svim nekretninama najviše su prodavani upravo stanovi koji su činili 29 odsto svih nekretnina kojima se trgovalo. Mereno novcem, njihov udeo je znatno veći. Od ukupno 1,3 miliarde evra koliko je bila vrednost svih transakcija na tržištu nekretnina, 54 odsto se odnosilo na promet stanova.
Ulaganje u stan najsigurnija investicija
Sagovornici Sputnjika, Kaća Lazarević vlasnica istoimene agencije za nekretnine i zamenik predsednika grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, Nenad Đorđević, objašnjavaju da je to tako što su ulaganja u stanove najsigurnija investicija.
„U ovom periodu kada su ljudi zatvoreni, ne putuju, ne troše novac, rešili su da novac investiraju u nekretnine. S druge strane, banke daju vrlo povoljne kredite i svakako se u ovom periodu isplatilo i kupiti stan na kredit“, kaže Lazarevićeva.
Đorđević ukazuje da je tržište nekretnina bilo stabilno čak i u doba ratova devedesetih godina i da je i sada takvo.
„Ljudi se odlučuju da kupuju nekretnine, pogotovo u okolnostima kada u društvu vlada neizvesnost ili kada je investiranje u neke druge vidove štednje pod znakom pitanja, tako da ne čudi to što je povećan promet u odnosu na 2019. godinu. S druge strane, tržišni razlozi što se tiče tražnje, se zbog korone nisu promenili. I dalje je kurs stabilan, poverenje građana u tržište nekretnina je veliko, a ponuda nije dovoljno velika kao što to možda izgleda i zato imamo takva tržišna kretanja“, objašnjava on za Sputnjik.
Cene blago porasle
Cene su se, kako kažu naši sagovornici, posle početnog pada zbog pandemije, tokom godine vratile na nivo 2019. ili su blago porasle. Ni trendovi se nisu promenili.
Ljude najviše privuče informacija o najskupljem kvadratu stana. Takav je u četvrtom kvartalu prošle godine bio u „Beogradu na vodi" i iznosio je 8.754 evra, a za stan je plaćeno 1.426.888 evra, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Đorđeviđ kaže da luksuzni stanovi imaju svoje kupce, da je reč o relativno ograničenom krugu ljudi, a da najveći deo u prometu zauzimaju stanovi sa prosečnom cenom kvadrata.
„Tržište je jako živo, dobra je prodaja, ima velikog interesovanja. Sve se i prodaje i kupuje, jer smo sada u jednom zatvorenom krugu iz koga ne izlazimo. Svi se bave prodajom i ulaganjem, jer je to najsigurnija investicija i to je bolje nego pare držati u banci“, ocenila je Lazareviđeva.
Isti trend i u ovoj godini
Na pitanje šta možemo da očekujemo u godini koja je pred nama, Đorđević kaže da će biti nastavljen trend kakav je bio i u porethodne tri godine.
„Nema ekonomskih pokazatelja koji ukazuju da bi moglo da dođe do pada prometa. Parametri srpske ekonomije su stabilni, nije bilo rasta kamate na štednju. Recimo 2008, 2009. i 2010. godine smo imali izrazito visoke kamate na štednju i oročenu štednju. U tom periodu su ljudi prodavali stanove i oročavali ta sredstva na godinu dana, dobijali kamatu od šest-sedam posto. Od izdavanja nekretnine nisu mogli da ostvare toliki prihod“, podseća naš sagovornik.
Sada su, kako napominje, kamate na štednju jako niske i ljudima se više isplati da novac drže u stanovima, ili poslovnim prostorima koje izdaju. Ne postoji razlog da tražnja opadne zbog toga što bi se pojavio neki drugi vid ulaganja kapitala. Nekretnine čine oko 70 posto kapitala koji nacija ima, i građani i privreda, ističe naš sagovornik.
On kaže da ne treba da čudi ni podatak iz izveštaja Geodetskog zavoda da prilikom kupovine nekretnina preovladava plaćanje kešom.
I dalje, ipak, glavna gotovina
Većina kupovina stanova u Srbiji se finansira iz sopstvenih sredstava. Obično je to bilo oko 70 posto, a krediti banaka nisu prelazili 30 procenata, a prema izveštaju Geodetskog zavoda tako je bilo i u protekloj godini, precizira Đorđević. U nekim godinama je procenat stambenih kredita bio i manji, dodaje on, objašnjavajući da je to posledica činjenice da 80 odsto porodica ima nekretnine u vlasništvu. Zato glavninu prometa čini novac koji se obezbeđuje prodajom nekretnine, bilo da bi se kupile dve manje, ili prodajom manjih kupila jedna velika.
On uz to ukazuje da će niske kamate na kredite biti dodatni razlog za kupovinu nekretnina.
„Kamate na stambene kredite u poslednjih par godina su jako pale. Na istorijski su niskom nivou u Srbiji. Imamo i kreditni biro i neke druge instrumente bankarskog sistema i imamo nižu prosečnu kamatnu stopu na stambene kredite nego što ima naše okruženje“, ističe Đorđević.
On ne vidi razlog da se kamatna politika naših banaka menja i niske kamate na stambene kredite će, kako smatra, takođe biti generator tražnje za nekretninama.
