Posle četiri godine rada na prikupljanju neoborivih dokaza i dokumentacije o zločinu NATO-a počinjenom prema zdravlju i životu žitelja Srbije zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, posao je sasvim priveden kraju, kaže advokat Srđan Aleksić. Njegova advokatska kancelarija iz Niša od samog početka se prihvatila teškog posla koji je od starta ličio na nemoguću misiju. Ostalo je, kaže, da još jedan deo materijala prevedu sa italijanskog na srpski jezik.
Pet tužbi protiv NATO-a, prva u Beogradu
„Tužbu ćemo predati u sredu, 20 januara. Prvo u Beogradu i još četiri tužbe u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Vranju. To će biti pojedinačne tužbe onih koji su oboleli, vojnika, policajca, oficira i rezervista koji su bili na Kosovu i Metohiji i to će biti tužba baš protiv NATO-a kao organizacije. NATO ima svojstvo pravnog lica i s obzirom na to imaju pravo i obaveze i pošto su oni učestvovali u agresiji kao organizacija, dužni su da nadoknade štetu“, precizira naš sagovornik.
Tužba je, kaže, dobro pripremljena sa svim dokazima u kojima su korišćeni radovi stručnjaka za tu oblast, Instituta za javno zdravlje „Batut“ o obolelima od kancera, ali su, kaže, od presudnog značaja materijali korišćeni u istu svrhu u Italiji i to što je u advokatskom timu i njegov italijanski kolega Anđelo Fjore Tartalja.
Presudna pomoć italijanskog advokata
On je tokom dve decenije mukotrpnog rada uspeo da dokaže vezu između NATO bombi „obogaćenih“ osiromašenim uranijumom i obolevanja od karcinoma italijanskih vojnika koji su u to vreme bili stacionirani na KiM i pred italijanskim pravosuđem je do sada dobio 181 presudu. Od ukupno 500 podnetih, 300 je u završnoj fazi.
Aleksić napominje da se u pratećoj dokumentaciji za tužbe koje će naredne nedelje biti podnete nalaze ne samo presude italijanskih sudova, nego i svi nalazi veštaka, izveštaji sudske medicine, stručnjaka za eksploziv koji utvrđuje kakvih je eksploziva i koliko bilo na određenom području. Tu je, kaže, i nekoliko pravosnažnih i izvršnih presuda naših sudova, kao i dve Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu koje se odnose na Veliku Britaniju i Tursku, koje su svojim građanima morale da nadoknade štetu. U oba slučaja je reč o upotrebi osiromašenog uranijuma i povredi prava na život i zdravlje njihovih građana, napominje Aleksić.
Prvo vojska i policija, posle civili
On podvlači da se ove prve tužbe odnose na vojnike i policajce, ljude koji su bili angažovani od strane države, a da će kasnije uslediti i druge.
„Naknadno ćemo podneti tužbe za civile, ljude koji žive na teritoriji Kosova i Metohije i one koji su živeli, a danas žive u centralnoj Srbiji, kao i na teritoriji Vranja i juga Srbije. Potom ćemo videti i da podnesemo tužbe zbog gađanja takozvanih hazard objekata u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu, Boru, gde je komisija Programa zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) to istraživala 2000. godine i utvrdila da je po zdravlje opasno živeti u tim mestima“, kaže naš sagovornik.
Reč je o objektima hemijske i petrohemijske industrije, koji po međunarodnom ratnom pravu ne smeju da budu bombardovani.
Šta ako se tuženi ne odazove
Aleksić objašnjava šta će uslediti po podnošenju prvih tužbi i kakvi su rokovi:
„Kada predamo tužbu, ona u roku od šest meseci treba da se dostavi NATO-u, kako je to po zakonu o parničnom postupku, pošto je tuženi strana organizacija. Znači, negde u junu bi bilo moguće prvo ročište. Posle ćemo videti kako će NATO odgovoriti i kako će se sve odvijati. Nadam se da ćemo u drugoj polovini godine podneti tužbu i za civile.“
Na pitanje šta ako se predstavnik NATO-a ne pojavi na ročištu, on napominje da po našem zakonu o parničnom postupku tuženi može da dobije zastupnika po službenoj dužnosti i da proces bude nastavljen. Naš sagovornik, međutim, smatra da bi bilo nedostojno da predstavnik NATO-a ne dođe na sud i da ne odgovori na sve za šta se tereti. A koliko će ceo proces trajati, zavisi, kako kaže, od toga da li će se NATO kao tužena strana pojaviti u postupku.
Ako bude trebalo, po pravdu i u Strazbur
„Za godinu dana do dve godine mogao bi da se okonča predmet, a mi smo ako bude trebalo, spremni da idemo i do Strazbura. Smatramo da Srbija kao evropska zemlja i potpisnik Povelje o zaštiti ljudskih prava ne sme da bude diskriminisana, jer je u odnosu na 181 već pravosnažnu italijansku presudu u istoj situaciji. Isto je činjenično stanje, isti pravni položaj i smatram da građani Srbije ne bi trebalo da budu diskriminisani i da za nas ne važi ono što važi za italijanske vojnike“, ističe Aleksić.
A na pitanje Sputnjika nedavno upućeno advokatu Tartalji kakve su šanse da tužbe koje on i Aleksić pripremaju dobiju pozitivan epilog, njegov odgovor je u suštini bila poruka:
„Isto pitanje su mi postavili pre 20 godina u Italiji i znate kako je to prošlo. Sada treba da budete strpljivi i imate vere u ogroman posao koji treba da obavimo.“
