Oni nameravaju da na Balkanu zaoštre inicijativu za unitarizaciju Bosne i Hercegovine i ukidanje Republike Srpske i to im je čak i preče od pritiska na Srbiju da prizna Kosovo.
Ovo upozorava za Sputnjik profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Banjaluci dr Srđa Trifković, koji tvrdi da se može očekivati vašingtonska politika za ukidanje Republike Srpske.
Naš sagovornik podseća da je Bajden i pre izbora u Americi našao za shodno da se obrati Bošnjacima, odnosno, Amerikancima bošnjačkog porekla, sa porukom u kojoj se eksplicitno zalaže za reviziju Dejtona i za obavezu priznanja takozvanog genocida u Srebrenici. Implikacija bi bila i više nego jasna — ukidanje Republike Srpske.
Bajdenova agenda: Unitarna BiH, ukidanje Srpske
„Iz njegovog tima slični glasovi čuju se već duže vreme, a tu pre svega mislim na Antonija Blinkena, koji je novi državni sekretar za spoljne poslove. Insistira se i na tome da će BiH morati da postane funkcionalna država u kojoj važi princip jedan čovek jedan glas. Interesantno je da se za multietničku BiH insistira na tom principu, a za bivšu SFRJ se insistiralo na potpuno suprotnom, odnosno, na republičkim referendumima, što je naravno, vodilo u smeru dezintegracije“, ističe sagovornik Sputnjika.
Razlog zbog koga sam zabrinut, dodaje profesor Trifković, jeste činjenica da oni smatraju da bi sve mogli da izvedu brzo i bezbolno.
„To bi za njih trebalo da bude i pokazna vežba ruske nemoći, gde bi istovremeno aktiviranjem bonskih ovlašćenja za likvidaciju rukovodstva RS i nametanjem brutalnih mera bilo demonstrirano i vraćanje međusobnog poverenja Vašingtona i Brisela. Likvidacija RS bila bi pozdravljena kao hvale vredan trofej i kao povratak Amerike na scenu na ovim prostorima u punom kapacitetu“, objašnjava on.
Crni scenario — NATO snage u distriktu Brčkom
Istovremeno, dodaje naš sagovornik, moglo bi da dođe i do vojnih pomeranja zarad „zavođenja reda“, uključujući i prekid kontinuiteta u Distriktu Brčko.
„Na primer, razmeštanjem NATO snaga u Brčkom prekinuo bi se tranzit između zapadnog dela RS i istočnog, to jest Krajine i Banjaluke. To bi bio još jedan od oblika pritiska...“, naglašava Trifković.
On upozorava da Srbi ne bi smeli da se uljuljkaju lažnim nadama:
„Pozicija RS sada je ranjivija nego što je bila 1992. godine, jer tada je imala svoju vojsku, a danas, nažalost, nema ni efikasan rezervni sastav policijskih snaga koji bi bio sposoban da ovakvim scenarijima kontrira“, navodi on.
Naš sagovornik ne isključuje ni mogućnost da se iscenira neki incidenti kako bi se izvršio pritisak na ukidanje RS, kao što smo viđali u slučaju Račak ili sa famoznim Sadamovim oružjem.
Profesor Trifković ističe da je sve izrečeno naveo iz ličnih uvida i kontakata sa njegovim vašingtonskim vezama.
