„Legitimno je da se umetnici bave nekom vrstom društvenog aktivizma i ja nemam ništa protiv takvih radova, volim da ih vidim. Ali mislim da je važno da svaki umetnik prepozna svoju individualnost i da radi u skladu sa svojim senzibilitetom, a ne sa nečim što je nametnuto. Želim da moja umetnost prenese lepotu, a ne informaciju“, objašnjava Jelena.
„Kapi i senke“ uz dela Direra, Pisaka, Rubensa, Klimta
Muzejska zbirka „Albertine“ koja broji oko 65.000 crteža i preko milion grafika, među kojima se nalaze radovi najpoznatijih svetskih umetnika, poput Mikelanđela, Direra, Rubensa, Pikasa, Klimta, obogaćena je delom Jelene Sredanović „Kapi i senke“. Rad pripada ciklusu „Otisci prirode“, kojim se umetnica poreklom iz Novog Sada predstavila domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Rad je pre nego što je dospeo u postavku muzeja „Albertina“ ovenčan nagradom „Valter Košacki“ u Beču.
„Godinama aktivno izlažem na samostalnim i kolektivnim izložbama u Austriji. Svaki put kada sam odlazila u Beč, posećivala sam muzej ’Albertina‘ i divila se delima velikana iz mnogobrojnih kolekcija. Nisam mogla ni da sanjam da bi se moj rad mogao naći u toj kolekciji. Zato mi je ovaj uspeh još neverovatniji i draži, moja san se ostvario“, otkriva Jelena Sredanović.
Prenosi lepotu, a ne informacije
Rad „Kapi i senke“ rađen je u tehnici drvoreza i odražavaju temu koja je veoma zastupljena u Jeleninom stvaralaštvu, a to su prizori promenljivosti prirode.
„Imam otklon od svakodnevnice, od tema iz savremenog života, u kom smo ionako bombardovani mnoštvom slika i informacija“, napominje umetnica i objašnjava da njen umetnički izbor predstavljaju prizori prirode koji su jedinstveni jer se nikada ne mogu ponoviti. Otuda na njenim radovima kapi kiše, oblaka, odraza u barama... teme kojima se Jelena bavi godinama.
„Važno mi je da se posmatrač mog rada prepusti, uživa u umirujućoj atmosferi koju priroda stvara“, objašnjava Jelena jedan od ciljeva svoje umetnosti.
Najstarija grafička tehnika
Nagrađenu grafiku uradila je u tehnici drvoreza, najstarijoj grafičkoj tehnici.
„Bilo mi je interesantno da u tehnici drvoreza, dakle na čvrstom, tvrdom materijalu prikažem nešto što je tako lako i vazdušasto kao što su prizori iz prirode“, kaže naša umetnica, dobitnica nagrade „Veliki pečat“, najprestižnije za grafičku umetnost u Srbiji i regionu.
Među njenim priznanjima su i „Počasna pohvala“ sa Međunarodnog bijenala grafike u Jerevanu, prva nagrada na Međunarodnom trijenalu grafike u Beogradu, kao i druga nagrada na međunarodnoj izložbi u Beču.