Kako se navodi, 47. godišnja ženska osoba zarazila se koronom u aprilu dok je primala hemoterapiju, jer boluje od limfoma u stadijumu IV (maligni tumor). Redovno se testirala na kovid 19, a rezultati su stalno bili pozitivni do 9. septembra.
Naučnici su za početnu verziju uzeli genom virusa korona iz uzorka brisa pacijentkinje, pretpostavljajući da se njime i zarazila.
Upoređujući uzorke, stručnjaci su zaključili da je u njenom organizmu virus mutirao 18 puta, a dve mutacije su se dogodile u genu S-proteina i identične su onima koje su otkrivene kod danskih vizona.
Profesor sa katedre za genomiku i bioinformatiku Sibirskog saveznog univerziteta, profesor Univerziteta u Getingenu Konstantin Krutovski rekao je da se mutacije često poklapaju sa onima koje su ranije otkrivane prilikom evolucije virusa kod drugih pacijenata sa oslabljenim imunitetom i sa onima koje su se pojavile u „britanskoj“ verziji.
„Ali u ovom ruskom istraživanju je prvi put ubedljivo dokazano da je veliki broj mutacija rezultat dugog obitavanja SARS-CoV-2 u jednom organizmu“, objasnio je naučnik.
Pritom je dodao da je prerano donositi zaključke o širenju novog „ruskog soja“ virusa korona, jer je otkriven samo jedan slučaj.
Sredinom decembra u Velikoj Britaniji je otkrivena nova mutacija virusa korona SARS-CoV-2. Iako je nova mutacija virusa, prema preliminarnim procenama, možda za 70 odsto zaraznija od uobičajene, još uvek ne postoji ništa što bi nagoveštavalo da je opasnija u smislu smrtnosti ili hospitalizacije.
Pročitajte još:
