„Što se tiče Bernsa i perspektiva za traženje 'ruskog traga' – neću ekstrapolirati, što bi se reklo ─ živi bili, pa videli. Mantre o takozvanom 'ruskog tragu' ili mešanju Rusije više su koristile demokrate za unutarpolitičku borbu. Ali Bajden je u svojoj predizbornoj retorici otvoreno nazivao Rusiju naprijateljem Amerike. Na veliku žalost, mi shvatamo da će se na ovaj ili onaj način politika obuzdavanja i konfontacije u duhu Hladnog rata nastaviti, iako je ta politika daleko od konstruktivne“, odgovorio je ruski poslanik na pitanje ima li u tom mogućem imenovanju preduslova za nastavak traženja „ruskog traga“ u SAD.
Istovremeno, prvi zamenik predsednika Odbora za međunarodna pitanja Saveta federacije Rusije Vladimir Džabarov rekao je da moguće imenovanje Bernsa nije nužno povezano s Rusijom, jer, kako je rekao, u Sjedinjenim Američkim Državama, za razliku od Rusije, ne imenuju profesionalce, već političare.
„U SAD, za razliku od nas, ne imenuju profesionalce, već političare. Berns je verovatno imao neke veze, neko je lobirao za njega“, rekao je ruski senator.
Podsetimo, na sajtu tranzicionog tima izabranog predsednika SAD Džoa Bajdena ranije se pojavilo saopštenje da će na mesto direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) biti imenovan Vilijam Berns. On je bio ambasador SAD u Moskvi od 2005. godine do 2008. godine. Berns se povukao iz spoljnopolitičke službe 2014. godine nakon 33 godine diplomatske karijere. Trenutno je na čelu Fonda Karnegi.
Inače, američki karijerni diplomata boravio je na Balkanu 2012. godine, kada je istakao da SAD podržavaju evropske integracije Srbije, a svojevremeno je isticao i da Sjedinjene Američke Države podržavaju Briselski sporazum.