Iako će s administracijom Džozefa Bajdena u SAD doći na vlast ljudi iz ’90-ih i dvehiljaditih kojima je stav „ili-ili“ odavno usađen u glavu, ističe ruski politikolog Karaganov, oni moraju znati da je svet postao daleko slobodniji — a takvim ga je učinila Rusija.
Nametanje zapadnog ropstva — kretanje protiv istorije
U intervjuu za Sputnjik ruski ekspert upozorava da ako Amerikanci pokušaju da nameću i dalje poziciju „ili-ili“ i da drugim zemljama i dalje nameću zapadni jaram, izgubiće još više srednjoročno gledano, jer je takvo ponašanje, kako ocenjuje, kretanje protiv istorije.
Karaganov, dekan Fakulteta svetske ekonomije i politike na Visokoj školi ekonomije, osnivač je i počasni predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, uticajne organizacije koja okuplja oko 200 istaknutih političara, predstavnika poslovnih krugova i medija. Nedavno je objavio članak u kom ističe da živimo u doba idejnog rata i da Zapad gubi u istorijskom nadmetanju, a da Rusija odavno više nije ni tako siromašna, ni tako neslobodna te da više ne treba da okreće drugi obraz.
— Zapad je u žestokoj defanzivi, period njegove dominacije se završava. Uz to, svet je u zanimljivoj situaciji: umro je stari komunizam, a sad umire demokratski liberalizam. I formirao se vakuum. Zapad pokušava da se konsoliduje, ali ispostavlja se da ta demokratija ne može bez neprijatelja. I Zapad ih izmišlja: pretvorili su Rusiju u neprijatelja, sad to rade sa Kinom.
S druge strane, Rusija je od vremena Hladnog rata navikla da se pravda. A zašto bismo to činili? Mi smo moralno u pravu, na našoj strani je istorijska istina kao i budućnost. Rusija je danas glavni izvoznik mira svuda u svetu. Jer videli smo šta se desilo kad je zbog krize ’90-ih godina Rusija bila oslabila: dogodilo se, da se ne uvrede srpski prijatelji, kolektivno silovanje Jugoslavije, zatim Irak i serija drugih agresija. Mi smo sve to presekli i sad se tako nešto više ne može dogoditi.
Kako izvoziti mir u situaciji kad u februaru istekne i poslednji sporazum o kontroli naoružanja i kad više nema ničeg što bi obuzdalo trku u naoružavanju?
— Stručnjaci za Rusiju u Sjedinjenim Državama odlično znaju da bi bilo kakve neprijateljske akcije donele promptnu kaznu. I zato sada rat tipa onog u Jugoslaviji ili Iraku praktično nije moguć. Druga je stvar što je pretnja od rata visoka, zato što je došlo do promena u vojno-tehničkoj sferi, pa je ona postala mnogo nestabilnija.
Svedoci smo i degradacije elita, SAD su na ivici građanskog rata. To je sve veoma opasno. I pandemija je izazvala potrese u mnogim državama. Zato je ratna pretnja velika, ali mi ostajemo glavni izvoznik mira.
Rusiju brine nestabilna situacija na Balkanu
Kako vidite situaciju na Balkanu, da li je u toku novi rat velikih sila na Balkanu?
— Ne mislim da jeste. Velike sile su sada zaokupljene svojim problemima, a na spisku najopasnijih tačaka na kojima može da bukne rat Balkan zauzima deseto mesto. Pre vas su i situacija na Tajvanu i u Južnokineskom moru, Indija i Pakistan, Iran, Saudijska Arabija, Ukrajina, Zakavkazje, najzad situacija oko Turske.
Ne vidim da je Balkan eksplozivan i da bi odatle nešto moglo da krene. Mada shvatam da je situacija na Balkanu nestabilna i Rusiju to brine.
Kažu da Rusiji odgovara stanje zamrznutih problema na Balkanu...
— Onima koji tvrde da je Rusija navodno za zamrznute konflikte otvoreno kažemo: NATO savez je dokazao da je agresivan. Što više bude NATO-a, to će biti gore po svet.
Mogu li se prevladati dvostruki aršini u svetu i kako u takvoj situaciji da rešavamo pitanje Kosova?
— Mi u Rusiji smatramo da je to pitanje za vas i da kako vi odlučite, tako će i biti. Podržaćemo bilo koju odluku Srbije. A nikad nećemo oprostiti zlu agresiju NATO-a.
U vreme te agresije Rusija je bila slaba i nije mogla da pomogne Jugoslaviji. Ukoliko sada budu jačali pritisci na Srbiju, u kojoj meri je Rusija spremna da stane uz Srbiju i zaštiti njene interese?
— Veoma sumnjam da bi se iko usudio da vojno preti Srbiji. Nažalost, prošlost je takva kakva jeste, a svi koji su učestvovali u organizaciji intervencije protiv Jugoslavije i zverskom bombardovanju, trebalo bi pre ili kasnije da završe u Hagu. Videćemo, možda će se to jednom i desiti.
Neki kažu da je za Rusiju bolje da ima više egoističnu politiku, a ne, kao što vi kažete, proaktivnu...
— Ne smatram da mi treba da guramo nos svuda. Možda je sada, u visoko turbulentnom svetu u kom se sve raspada i sve se pokrenulo, najrazumnija politika meki racionalizam koji će se, između ostalog, kompenzovati ofanzivnom idejnom politikom.
Srbija je prijatelj, podržavaćemo je
Mnogi kažu da je Balkan za Rusiju marginalan i da na treba da troši snage na njega. Ali činjenica je da je Srbija jedan od pouzdanih partnera Rusije. Kako se kotira Srbija na skali važnosti za Rusiju?
— Naravno da Balkan nije glavni prioritet za politiku Rusije. Ali Srbija je prijatelj i mi ćemo je podržavati.
Kako vidite odnose Rusije i SAD s Bajdenom na čelu?
— Amerika treba da izleči unutrašnji raskol i da se oporavi od moralne traume koju joj je naneo nestanak unipolarnog sveta pre 10-15 godina. Možda ćemo biti svedoci dosta složene unutrašnje situacije u Americi. Što se tiče naših odnosa, oni će biti hladni, ali se nadam da ćemo uspeti da makar o nečem razgovaramo.
Sa Trampom nismo uspeli da razgovaramo ni o čemu i zato su odnosi bili najgori od ’50-ih godina.
Ali ako profesionalci u Americi budu razmišljali o bar ograničenim merama saradnje, mi smo na to spremni. Rusiji nije potrebna konfrontacija, ona je potrebna samo Amerikancima, pre svega za unutrašnje svrhe i da bi ublažili pogođenost porazom, posebno nakon toga što su ’90-ih godina pomislili da su pobedili.
Svet u hipercivilizacijskoj krizi
Tvrdite da Rusija može postati lider evroazijske porodice normalnih, nacionalnih i suverenih država, a na Zapadu kažu — kako može da bude lider autoritarna država koja truje Navaljnog i svoje opozicionare. Šta biste im rekli?
— O nama pričaju smešne stvari. Mnoge naše zapadne kolege sada kriju pogled, jer skoro sve što Zapad priča o Rusiji je laž. Drugo, mi ne nameravamo da postanemo lider svih, ne kažemo — radite kao mi.
Mi jednostavno činimo svet daleko slobodnijim. Neka ljudi sami biraju svoj put. Zapad više ne može da ih kao pre tera da to rade.
Kako graditi odnose između Rusije i Evrope ako je Evropa politički patuljak i ako ne može da se rukovodi svojim interesima, nego interesima preko okeana?
— Mi sve više preorijentišemo svoju trgovinu na Aziju, ali ne želimo da raskidamo sa Evropom, jer ona je ipak deo našeg identiteta.
Ipak, mene brine što je Evropa ušla u institucionalnu krizu. Svedoci smo da u Evropi umesto tradicionalnih ideologija i ideja i normalnih evropskih vrednosti počinju ako ne da pobeđuju, ono da barem spolja gledano dominiraju neevropske vrednosti i ideologije. Sve one stvari kao što su demokratski liberalizam, feminizam, klimatizam, „Blek lajvs meter“, LGBT nisu evropske vrednosti. Nas to brine, jer to je kriza nama bliske civilizacije. To je toksično i zato mi moramo da razmišljamo kako da sačuvamo u sebi najbolje od Evrope, a da istovremeno ne postanemo deo te civilizacijske krize.
Koji će biti najveći izazov za Rusiju u 2021. godini?
— Biće ih mnogo. Najveći izazov svakako će biti da se ne dozvoli naglo siromašenje stanovništva, pošto je situacija sa ekonomskom krizom izazvanom pandemijom zasad bez rešenja. U principu, treba samo shvatiti da ova kriza nije poslednja. Gledam u 2021. s izvesnom bojazni, ali vidim da ogromna kriza koja je zahvatila svet neće biti završena i rešena ovom aktuelnom.
Mi smo u hipercivilizacijskoj krizi, jasno je da savremeni kapitalizam više nije efikasan jer je zasnovan na beskrajnom rastu potrošnje.
A novi model nemamo. I zato će nas slične krize pratiti nekoliko decenija, dok čovečanstvo, nadajmo se, ne razradi novi model razvoja.
Da li Rusija ima odgovor na balkanske izazove bila je tema emisije „Svet sa Sputnjikom“.
