Koji se kriterijumi koriste u procenjivanju kada je upad u parlament neke zemlje „praznik demokratije“, a kada je „terorizam“ zavisi od toga da li je takav čin u nekom trenutku politički koristan ili ne i kakvu sliku o tome prave kreatori javnog mnenja. Sve što je u nečijem političkom interesu može da se proglasi za dobro i opravdano, dok će ono drugo biti osuđeno i demonizovano, kategoričan je istoričar Saša Adamović.
Od Tbilisija do Vašingtona – od „praznika demokratije“ do „terorizma“
Optužujući Trampa da je podsticao nasilje, oni su isticali da su slike iz Vašingtona nešto što se nikada nigde nije moglo videti. Međutim, takve slike mogle su se videti nedavno u Jerevanu ili u Minsku; pre nekoliko godina viđene su u Kijevu – ali, one su, ne samo bile prihvatljive, već i proglašavane za „praznike demokratije“. Jedan od najproslavljenijih takvih „praznika demokratije“ bio je upad pristalica Mihaila Sakašvilija u gruzijski parlament 2004. godine. Sakašvili je tada proglašen za premijera Gruzije, a za njenog predsednika izabran je četiri godine kasnije.
Adamović navodi da su isti mediji i političari koji danas osuđuju nasilje onih koji su pre nekoliko dana upali na Kapitol hil, podržavali i opravdavali nasilje organizacija „Blek lajvs meter“ i „Antife“.
„Treba se podsetiti da je u to vreme predsednički kandidat Džo Bajden odbijao da osudi one koji su tada protestovali, čak je ostala upamćena njegova izjava da Antifa nije teroristička organizacija, već je nekakva ideja“, kaže Adamović.
Dvostruki standardi, prema rečima našeg sagovornika, upravo se na unutrašnjepolitičkom planu u Americi najbolje vide u odnosu na demonstracije i nasilje od pre nekoliko meseci – oni su im bili korisni i bili su im u političkom interesu.
„U ovom momentu, dok očekuju preuzimanje vlasti, ne samo u Beloj kući, već i u Senatu, očito je da ono što je važilo za proteste koji su išli njima u korist sada više ne važi i oni koji protestuju proglašavaju se ruljom, a protesti se proglašavaju neprihvatljivim i nedopustivim. Proglašavaju se napadom na demokratiju ili čak državnim udarom i traži se odgovornost, ne samo za one koji su ušli u zgradu Senata, već se traži kažnjavanje predsednika Trampa“, zaključuje Adamović.
Nekada su demonstranti borci za slobodu, a nekada su „idioti“
Prema rečima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, kreatori javnog mnenja prave slike režima u skladu sa stereotipima o demokratskim i autokratskim režimima.
„U slučaju da je neki režim već predstavljen kao nepodoban, autokratski ili „problematičan“, upad demonstranata, pa i nasilan, tretira se kao izraz demokratske volje naroda, U obrnutom slučaju, ako se stvara medijska slika da je skupština ili ceo režim regularan, nesporan, onda se oni koji upadaju smatraju ljudima koji vrše državni prevrat, koji krše zakonitost, koji su čak, ekstremisti, teroristi i tako dalje“, kaže Gajić.
U skladu sa trenutnim političkim interesom postoji čak i gradacija pojmova kojima se kvalifikuju demonstranti – u slučaju američkih građana koji su upali na Kapitol hil, termini koji se koriste su „idioti“, ljudi koji pate od „deluzija“, koji su izmaštali i izfantazirali izbornu krađu i iz neobjašnjivih razloga ruše ustavni poredak i bune se, dodaje on.
Sve ukazuje na to da postoji oligarhijski medijski i politički monopol, koji manipuliše kvalifikacijama i osećanjima tako što uvodi dvostruke standarde u oceni događaja koji imaju više sličnih elemenata, ocenjuje naš sagovornik.
„Ne postoji jasan kriterijum, nego su oni ti koji crno-belim polarizacijama kvalifikuju režim i demonstrante i sličnim događajima mogu da pripišu drugačiju vrednosnu perspektivu i da ih na potpuno različit vrednosni način opišu“, zaključuje Gajić.
Pročitajte još:
