Obim trgovine na glavnim berzama kriptovaluta dostiglo je dnevni rekord od preko 68,3 milijardi dolara. S obzirom na podatak da je dnevni obim trgovanja u 2020. godini iznosio u proseku 13,1 milijardu dolara, nije čudo što Rojters konstatuje da je reč o pomami praćenoj uzletom cene bitkoina do najvišeg nivoa svih vremena, koja je 4. januara iznosila čak 34.800 dolara. Trenutno je nešto iznad 30.000.
Rast bitkoina logična posledica pandemije
Živanović koji se posebno bavi kriptovalutama za Sputnjik kaže da je to logična posledica svega što se do sada dešavalo tokom pandemije.
On objašnjava da investitori imaju višak likvidnosti jer je zbog loših očekivanja na kratak i srednji rok izostalo ulaganje u hartije od vrednosti kvalitetnijih kompanija. Rast su, kako podseća, zabeležile samo kompanije iz IT sektora i farmaceutske industrije, a kompanije koje su tradicionalno ranije imale kvalitetan rast su ostale u drugom planu.
„Spekulativni investitori vide jednu nišu da investiraju u kriptovalute, prevashodno bitkoin, zato što kako u njega brzo uđu, kako on dramatično raste, tako će, kada stignu do nekih vrhova, na vreme izaći iz njega“, kaže on za Sputnjik.
Živanović, međutim, napominje da kako nominalna cena kriptovalute raste tako ona dramatično brzo može i da padne zato što one ne poseduju fundamentalnu vrednost iza koje bi trebalo da stoje privrede, kompanije, države.
I pad će biti vrtoglav
On smatra da situacija kakva je sada može da potraje i posle pandemije i da u određenim periodima može doći do zatišja. Do pada cene kriptovaluta će, pak, doći onda kada ponovo na red dođu kvalitetnije i na dugi rok sigurnije i isplativije investicije u akcije i obveznice kvalitetnih kompanija i kada investitori budu izlazili iz ovih spekulativnih investicija u kriptovalute, kaže naš sagovornik.
Može se desiti da na bitkoinu ljudi mnogo izgube, ali svakako, kako napominje, bitkoin neće nestati sa tržišta, jer se od početnog „rudarenja“ u potrazi za bitkoinom dosta toga promenilo. Investiranje u kriptovalute je, dodaje on, stvarnost, realnost, postoji svuda u svetu, pa i kod nas se polako uvodi.
Sada postoje berze kriptovaluta, kriptomenjačnice, automati za kriptovalute. Čak je i Srbija pri kraju 2020. godine zakonski oporezovala one koji su zaradili trgujući kriptovalutom pa će morati da plate porez na kapitalnu dobit.
Nije za „običan“ svet
Živanović ipak smatra da svako ko ulazi u taj posao treba da zna da ulazi u veliki rizik.
„Ja ne preporučujem običnom svetu da svoju egzistencijalnu ušteđevinu ulaže u to jer može biti ozbiljno oštećen. U trenutku kada kriptovaluta počne da pada to čini rapidno i svi onda beže iz te valute, prodaju je budzašto samo da bi se zatvorili. Običan svet nema te mogućnosti, ni pravovremenu informaciju i teško će izaći iz toga i može biti ozbiljno oštećen“, upozorava naš sagovornik.
Ako neko ima viškove likvidnosti i sklon je riziku, onda, kako kaže Živanović, ne bi trebalo da se prostre više od jedne trećine. Slikovito objašnjava da jednu trećinu treba sačuvati za sebe, jednu sigurnije investirati u hartije od vrednosti, ili štednju, a jednu trećinu u kriptovalutu što je, kako kaže, hiperrizična investicija.
To je elementarna strategija koja predstavlja standard u švajcarskom bankarstvu. Naravno, to je samo u situaciji ako imate višak likvidnosti. To se, međutim, nikako ne preporučuje onom ko od toga novca živi, zaključuje sagovornik Sputnjika.
