Za proslavu Božića pripremaju se i Srbi u regionu, pa i na Baniji, koja je nedavno pogođena razornim zemljotresom, ali i u kosovskom Pomoravlju i republici Srpskoj.
Sisak – liturgija u šatoru
Paroh srpske pravoslavne crkve u Sisku, otac Veselin Ristić, na početku razgovora za Sputnjik naglašava da su hram i parohijski dom u tom gradu teško oštećeni u zemljotresu, te se ne mogu upotrebljavati. Međutim, Srbe iz tog kraja to neće sprečiti da Badnje veče i Božić dočekaju kako dolikuje.
„Hvala Bogu, živa Crkva opstaje uprkos svim nevoljama i nedaćama koje su nas snašle. Ove godine u malo drugačijim okolnostima ćemo obeležiti Badnji dan i Božić. Upravo sada se nalazim u crkvenoj porti, gde se pripremamo za večerašnje okupljanje vernog naroda, kada ćemo paliti Badnjak i održati molitvu u dvorištu“, kaže otac Veselin.
Za sam Božić, sisačka parohija je obezbedila šator koji je postavljen u dvorištu porte, u kome će biti služena liturgija.
Kosovsko Pomoravlje – nek' se čuje da nas ima!
Za proslavu Božića priprema se i kosovsko Pomoravlje. Srpski narod toga kraja privržen je crkvi i čuva običaje, navodi otac Ilarion, iguman manastira Draganac, koji se nalazi u blizini Prilepca, rodnog mesta kneza Lazara.
„Uz pridržavanje svih mera predostrožnosti, u skladu sa celokupnom situacijom vezanom za virus, narod će nastaviti da proslavlja Boga i da živi liturgijski. Jutros je jedna manja grupa vernika otišla u šumu da ubere Badnjak, da se prelomi česnica, da se otpevaju molitve i tropari, a i da se zapuca. Naravno, ne nekim ubojitim oružjem, ali bacamo petarde, što je ostatak drevnog običaja kojim su naši preci, posebno u tursko vreme želeli da obznane da se i dalje proslavlja krsno ime, da se i dalje čuva vera“, kaže on.
Običaj pucanja na Božić, naš sagovornik je, kako kaže, do skoro doživljavao kao nešto primitivno i neumesno.
„Ali, u kontekstu proslave Božića na Kosovu i Metohiji, mislim da je bitno da se čuje da smo tu! To sam čuo od sestara u manastiru Devič, koje su u vrlo specifičnom okruženju, ali proslavljaju s velikom snagom i radošću. Kod njih sam prvi put video vatromet za Božić. Jedna od sestara mi je rekla - da čuju komšije da smo još tu. To je svedočanstvo neuništivog života koje prebiva u našoj crkvi i koje je okosnica našeg identiteta, našeg postojanja“, objašnjava otac Ilarion.
Ljubav prevazilazi strah
U Republici Srpskoj i BiH pripreme za proslavu Božića počele su sa početkom božićnog posta, kaže protonamesnik dr Zoran Pajkanović iz Bogojavljenske crkve u Banjaluci. Badnji dan je u svetlu bogosluženja, Carskih časova i svete liturgije uz poštovanje svih običaja koji su, kako naš sagovornik kaže, sijali nad srpskim narodom i u svim teškim vremenima.
„Što se tiče sadašnjih teških okolnosti u kojima se nalazimo, crkva je uvek bila razumna i racionalna. Kada pada kiša, mi otvorimo kišobran da ne pokisnemo, kada hodamo krajem litice, čuvamo se da se ne survamo. Jer, Bog je dao prirodne zakone kako moramo da živimo. Isto tako, kada je u pitanju virus, postoje pravila“, navodi Pajkanović i dodaje citat iz Svetog pisma – tamo gde je ljubav, tamo straha nema:
„Strah nije od Boga, strah je od nečastivoga. Često nas osuđuju što u crkve dolazi dosta vernika. Ta neizmerna ljubav prema crkvi, prema pričešću, prema jedinstvu i zajednici sa Hristom, nadvladava svaki strah. Otuda i u ovim teškim danima i u RS i u Banjaluci, mi u našem hramu, služili smo tokom božićnog posta svaki dan liturgiju, pričešćivali i svaki dan je dolazio znatan broj vernika, koji su iz ljubavi prema Bogu, prevazilazili taj strah“.
