Akcije tri kineske kompanije, „Čajna mobajla“, „Čajna junikoma“ i „Čajna telekoma“, neće se više naći na Njujorškoj berzi. Kako je saopštio Volstrit, trgovanje akcijama tih kompanija biće obustavljeno počev od 7. januara pa u naredna četiri dana. Razlog — odluka odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa doneta u novembru 2020. o zabrani američkih ulaganja u firme koje su u vlasništvu ili pod kontrolom kineske vojske. A Vašington tvrdi da su kineske kompanije povezane s vojnom industrijom te zemlje.
Tehnološki rat SAD i Kine i skidanjem sa berze
Na pitanje čime se berze rukovode kada odluče da, kako se to berzanskim jezikom kaže, delistiraju neke kompanije, odnosno da obustave trgovanje njihovim akcijama na berzi, Jorgić, koji je direktor „Jorgić brokera“, za Sputnjik objašnjava da je to povezano sa uslovima koje kompanija mora da ispuni da bi izašla na berzu.
„To mora da bude kapitalno jaka kompanija sa razuđenom strukturom vlasništva i mora da ispunjava uslov javnosti rada, što podrazumeva objavljivanje svih bitnih događaja koji mogu uticati na kretanje cene akcije. Važna je takođe i frekvencija trgovanja, odnosno njena učestalost u trgovanju“, napominje naš sagovornik.
Zato skidanje sa berze, kako ističe, može da znači neispunjavanje nekih od tih standardnih uslova koje berza propisuje. Tako kada se govori o javnosti rada i bitnim događajima za poslovanje neke kompanije, to između ostalog mogu biti neke nepravilnosti, skandali, utaja poreza, pranje novca i slično. Takvi događaji bilo da su informacije o njima dobijene od same kompanije, ili od državnih organa, takođe utiču na takozvano delistiranje određenih kompanija sa berze, dodaje Jorgić. On pritom ukazuje i na razlike u nivou zabrane trgovanja na berzi.
Trgovanje na drugim berzama
„Tu je moguće da dođe do privremene suspenzije trgovanja. To znači da se zaustavi trgovanje akcijama tih kompanija, ali da se ne skidaju sa berze dok se ne razjasni o čemu se radi. Ako se utvrde određene nepravilnosti, onda može da dođe i do trajnog skidanja sa berze“, precizira Jorgić.
On ipak napominje da skidanje sa Volstrita neće predstavljati problem sa daljim trgovanjem akcijama kineskih kompanija. Oni koji su ih kupili ranije, kao i oni koji su zainteresovani za njih, mogu njima trgovati na drugim berzama.
„Centralna evidencija je verovatno negde u Kini i bez obzira gde se obavi trgovanje, to se preregistruje na jednom mestu kod nekog depozitara. U principu je moguće trgovanje na drugim berzama, čak je moguć i prenos vlasništva po drugim osnovama“, objašnjava on, ističući da bi čak i kada bi ih skinuli sa svih berzi, moglo da se trguje njihovim akcijama, mada bi to bilo dosta komplikovano.
Sagovornik Sputnjika ipak napominje da samo skidanje trgovanja akcijama neke kompanije sa Volstrita, koliko god to direktno ne znači ništa u odnosu na druge berze, ipak smanjuje zainteresovanost investitora za njih na ostalim berzama.
„Po pravilu, kada se smanjuje zainteresovanost investitora da ulažu u te akcije i u njihovu kupovinu, samim tim dolazi i do smanjenja cene akcije. To je povezano“, kaže on, ističući da je ovakva situacija na kratak rok značajan udarac za kompanije, a na duži rok zavisi kako će one odgovoriti na te udarce.
Počelo sa „Huavejom“
Kada se pak govori o konkretnom slučaju skidanja sa Njujorške berze tri kineske kompanije iz oblasti telekomunikacija, on napominje da može samo da pretpostavi da je to povezano sa tehnološkim ratom SAD i Kine.
„To je prvenstveno tehnološki sukob koji ima ekonomske posledice. Kada uzmemo u obzir privođenje ćerke vlasnika ’Huaveja‘ u Americi, optužbe na račun ’Huaveja‘ i uticaj Amerike da se ne kupuje kineska tehnologija 5G... to je već tehnološki sukob između SAD i Kine“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On pritom napominje da berza ne brani saradnju sa vojnom industrijom i da pretpostavlja da je američka administracija utvrdila neke relacije sa vojnom industrijom koje je okarakterisala na svoj način. Posle ovakve odluke Volstrita i američkim investicionim fondovima biće zabranjeno da investiraju, odnosno da kupuju akcije tih kompanija i to jeste udarac, jer će značiti manji dotok kapitala tim kompanijama, ističe Jorgić.
Šta može Peking
Peking je po saopštenju Njujorške berze odmah reagovao konstatacijom da će odgovoriti zaštitom zakonskih prava kineskih kompanija. Na pitanje šta mogu da preduzmu, sagovornik Sputnjika smatra da se može očekivati neka protivmera prema američkim kompanijama iz tog istog sektora.
Jorgić pritom konstatuje da to što se događa nije ništa novo ni za čuđenje, ističući da se Amerika odavno koristi tim i sličnim mehanizmima, poput uvođenja sankcija kojima targetira bilo ličnosti, bilo određene industrijske grane.
„To je suzbijanje tehnološkog razvoja drugih država, prvenstveno Kine, a preko toga onda i vojne industrije i ekonomske moći. To su ciljevi koje američka administracija želi da postigne radi sprečavanja konkurencije“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
