Momak rođen u Kruševcu 1995. godine je kao 11-godišnjak stigao u Beograd, postao deo mlađih kategorija crno-belih i nagovestio veliki talenat.
Ipak, Jaramaz nije dobio priliku da zaigra za prvi tim, morao je put Mege i Smedereva, a potom i u španski Burgos, da bi se prošle godine vratio u Partizan.
U međuvremenu mu je zbog teškog plućnog oboljenja karijera bila u pitanju, ali je 188 centimetara visoki eksplozivni bek uspeo da prevaziđe sve, te stigne i do dresa reprezentacije Srbije.
Ako se pogledaju igre srpskih košarkaša u srpskim timovima, Jaramaz ostaje jedini iz timova Partizana i Crvene zvezde koji bi mogao da ima realne šanse da se nađe među najboljima, s obzirom na to da su ostali Srbi u redovima večitih rivala daleko od glavnih uloga.
Na crno-beloj strani Rade Zagorac je van forme, Nemanja Dangubić i Nikola Janković nikako da pronađu stabilnost, Novica Veličović je u godinama, a Urošu Trifunoviću baš one fale.
U suprotnom taboru Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić nikako da dobiju veće uloge, Marko Simonović je u situaciji sličnoj onoj koju ima Veličković, Aleksa Radanov ima „boljku“ kao Trifunović, a Ognjen Kuzmić kao Janković.
Što se tiče Boriše Simanića, tu su stvari komplikovane i veliki talenat srpske košarke polako preti da uđe u kategoriju večitih, a nedokazanih igrača, što bi bila ogromna šteta.
To bi moglo da se promeni u timu Zvezde, posle dolaska Dejana Radonjića, ali je zasad samo Jaramaz onaj pravi.
Sjajne igre iz prošle sezone je nadogradio u prvih nekoliko mečeva nove, sve dok nije doživeo povredu koja ga je žestoko poremetila.
Jaramaz je u uvodnim mečevima ABA lige za Partizan ubacio 21 i 24 poena, ali se u trećoj utakmici, protiv FMP, teško povredio, zbog čega je propustio šest mečeva i potom imao velike probleme da se vrati u formu.
Nova godina je donela starog Jaramaza – u Splitu je protiv istoimene ekipe zablistao, ubacio je 29 poena, od toga pet trojki, imao tri skoka, jednu ukradenu loptu i jednu fenomenalnu blokadu, za ukupan indeks korisnosti od 33 poena.