Hitler je 18. decembra 1940. godine potpisao Direktivu br. 21 o zauzimanju evropskog dela SSSR-a, poznatu kao plan „Barbarosa“. Ideja je bila da se za nekoliko meseci porazi Crvena armija i preuzme SSSR koristeći „blickrig“ taktiku. Ime plana dato je u čast čuvenog nemačkog cara Fridriha Barbarose. Sada izgleda simbolično da je ovaj vladar umro tokom Trećeg krstaškog rata - obučen u teški oklop upao je u reku. Na isti način je „ugušena“ i invazija Nemačke na SSSR, sa svom tehničkom snagom Trećeg rajha.
Tajna je otkrivena
Nemačko rukovodstvo je tokom planiranja rata protiv SSSSR-a napravilo važan korak u dezinformisanju Moskve. Ključni zadaci nacističkih specijalnih službi bile su mere koje će sprečiti sovjetsko rukovodstvo da prati trenutak kada će Berlin doneti konačnu odluku o ratu protiv Sovjetskog Saveza.
Sam plan „Barbarosa“ pripremljen je i potpisan u najstrožoj tajnosti. Samo je nekoliko ljudi iz vojno-političke elite Rajha znalo da on postoji. Sovjetska obaveštajna služba nije uspela da dobije tekst ove direktive. O usvajanju dokumenta moglo se suditi po indirektnim znacima koji su se izdvajali iz celokupne slike.
Jedan od takav događaj je bio Hitlerov govor u glavnom gradu Nemačke 18. decembra. Nekoliko godina ranije, ruska Spoljno-obaveštajna služba, između ostalih dokumenata o događajima uoči rata, citirala je odlomak iz poruke Moskvi iz njene berlinske stanice, koja je zabeležila „tektonski pomak“ u ponašanju firera Trećeg rajha.
„Glavno pitanje koje zaslužuje pažnju je Hitlerov govor 18. decembra u Palati sportova povodom promocije pet hiljada nemačkih oficira. Kako izveštava agent 'Lesovod', Hitler je napao „protiv nepravde koja postoji u svetu jer 60 miliona Rusa poseduje šestinu zemaljske kugle, a oko 90 miliona Nemaca je na parčetu zemlje. Hitler je pozvao mlade oficire da eliminišu ovu nepravdu“, navodi se u poruci.
Kasnije će i spoljna i vojna obaveštajna služba sve češće slati Moskvi informacije koje ukazuju da se Nemačka priprema za rat na istoku. Međutim, prve informacije da nacisti imaju strateški plan došle su u Moskvu 29. decembra 1940.godine preko Obaveštajne uprave Crvene armije. Vojni ataše SSSR-a u Nemačkoj, Vasilij Tupikov, javio je da je agent „Alta“ izvestio kako je Hitler dao naređenje da se počne sa priprema za rat sa SSSR-om, a da je taj podatak došao od drugog agenta. „Arijevac“ je bio nemački diplomata Rudolf fon Šelija.
Ovaj izveštaj je prosleđen Josifu Staljinu i Vjačeslavu Molotovu, kao i narodnom komesaru za odbranu SSSR-a Semjonu Timošenku i načelniku Generalštaba Kirilu Mereckovu.
„Alta“ javlja ...“
Kao što je u svojim publikacijama navodio istoriograf Glavne obaveštajne uprave Generalštaba ruskih oružanih snaga Vladimir Lot, u prvoj polovini 1941. godine od „Alte“ su u Moskvu stigle informacije koje su otkrile plan operacije „Barbarosa" i vreme napada Nemačke na SSSR, kao i napredak u pripremi Treće Rajh za ovu agresiju.
„Alta“ je, na osnovu podataka dobijenih od „Arijevca“, krajem februara 1941. godine izvestila: „Pripreme za rat protiv SSSR-a već su daleko odmakle. Vodeći krugovi se i dalje drže stanovišta da će rat sa Rusijom početi ove godine. Formiraju se tri armije pod komandom maršala Boka, Rundštedta i von Leba. Armija 'Kenigsberg' će napasti u pravcu Sankt Peterburga, armija 'Varšava' - u pravcu Moskve, a armija 'Poznanj' - u pravcu Kijeva. Kolosalna bitka za opkoljavanje Pinske oblasti je planirana 20. maja, uz učešće 120 nemačkih divizija. Već su izgrađeni vozovi sa ruskim kolosekom“.
Početkom marta 1941. godine „Alta“ je izvestila: „Postoji razlog da se veruje da će se napad na Rusiju odigrati u bliskoj budućnosti (datumi koji se spominju su 15. maja - 15. juna). Oni govore o koncentraciji 120 divizija u Poljskoj, o razmeštanju bombarderske avijacije na aerodromima na istoku Pruska, intenzivno stvaranje protivvazduhoplovnih jedinica u istočnim gradovima Nemačke, što ukazuje na pripremu za napad. O tome svedoči i odlaganje sastanka sovjetsko-nemačke komisije o uspostavljanju granice, koji se neće održati u aprilu".
Na sastanku sa sovjetskim oficirom vojne obaveštajne službe 7. juna 1941. godine, „Alta“ je rekla da je u krugovima nemačke vlade „fokus na pitanju Rusije. Činjenica je da je kampanja protiv Rusije odložena posle 20. juna, što se objašnjava velikim materijalnim gubicima u Jugoslaviji. Niko ne sumnja da će biti izvedene vojne akcije protiv Rusije“.
Kao što je Lot napisao, 20. juna 1941. godine „Alta“ se još jednom sastala sa „Arijevcem“, koji ju je obavestio da je Nemačka spremna za rat protiv SSSR-a i da će se napad dogoditi u naredna dva dana. „Alta“ je pozvala sovjetskog obaveštajnog oficira na sastanak. Ali kada on nije došao na sastanak 21. juna, odlučila je da ode u sovjetsku ambasadu i sazna šta se dogodilo. Dok je bila u zoni sovjetske diplomatske misije „Alta“ je videla da su zgrada i svi ulazi u nju pod intenzivnim nadzorom agenata Gestapa. To je „Alti“ omogućilo da pretpostavi da je nemački napad na SSSR neizbežan i da će se dogoditi u bliskoj budućnosti.
Sutradan je Ilze Štebe čula objavu na berlinskom radiju da je Nemačka objavila rat Rusiji. „Alta“ je rekla: „Ipak se dogodilo“, i počela da plače.
Nakon početka rata „Alta“ je i dalje morala da izvršava zadatke Centra u teškim uslovima, okružena agentima Gestapoa. Međutim, kontraobaveštajna služba Nemačke je, presrećući informacije, postepeno ušla u trag Ilze Štebe i uhapsi je. Ona je uhapšena na dan njene veridbe u septembru 1942. godine. U decembru je zajedno sa ostalim agentima Sovjetskog Saveza pogubljena na giljotini.
Međutim, „Alta“ je uspela da sazna da njen opasan posao nije bio uzaludan. Crvena armija je kod Staljingrada u to vreme već opkolila 6. armiju Vermahta pod komandom feldmaršala Paulusa i samo je bilo pitanje vremena kada će biti poražena.
Pročitajte još:
