Prema sporazumu, sovjetska Rusija bila prva u svetu koja je priznala nezavisnost Estonije. Bila je definisana i granica između dve zemlje prema kojoj su Estoniji pripali delovi Pskovske gubernije, teritorije na desnoj obali reke Narva (Lenjingradska oblast). Teritorije su 1944. godine vraćene Rusiji.
Ipak, predsednik estonskog parlamenta insistira na tome da sporazum navodno i danas važi i da predstavlja „dokaz da je Rusija priznala nezavisnost i neprikosnovenost Estonije“.
Slične izjave on je već imao prošle godine, kada je pozvao Moskvu da vrati „aneksirane teritorije“.
U isto vreme estonska predsednica Kersti Kaljulaid je podsetila da je ta zemlja postala članica NATO obavezavši se da će se odreći teritorijalnih pretenzija i da će poštovati granice nastale posle Drugog svetskog rata.
U vezi s ovim pitanjem oglašavao se i portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov koji je rekao da u Kremlju takve izjave smatraju neprihvatljivim.
Moskva smatra da je ovaj Sporazum istorijski dokument i da nema pravnu snagu.
Sporazum je i razlog i zašto dve zemlje ni do dan danas nisu ratifikovale novi sporazum o granici. On je prvobitno bio potpisan 2005. godine ali je prilikom ratifikacije Talin samoinicijativno ubacio u postojeći zakon preambulu u kojoj se poziva na Tartuski sporazum.
Moskva je to shvatila kao mogućnost da Estonija u budućnosti ispolji teritorijalne pretenzije i povukla potpis sa sporazuma.
Pročitajte još:
