Nova 2021. može da bude samo bolja
Bora Đorđević, frontmen Riblje Čorbe, koja je 2020. ostala bez legendarnog basiste Miše Aleksića, poželeo je čitaocima Sputnjika najlepše želje u narednoj godini.
„Malo je mučno pričati o smrti, bolesti, moralnim i fizičkim nakazama koje vladaju svetom u kom je Putin skoro jedini izuzetak. Teško je više pričati i o licemerju moćnih, voštanim figurama koje nam se vraćaju, Bajdenu, raznim teorijama zavere, i svim tim što je obeležilo odlazeću godinu. Nova 2021. godina može da bude samo bolja od ove odvratne koja, srećom, prolazi“, poručuje Đorđević.
Glumac Irfan Mensur, uprkos veoma disciplinovanom ponašanju u poštovanju epidemioloških mera, bio je zaražen korona virusom za koji je saznao slučajno, tokom redovnog testiranja u pozorištu.
„Svi smo biti testirani jer je bilo sedam dana do premijere, tada sam radio Anu Karenjinu u Nišu. Ja sam bio pozitivan, a nakon toga se dešava da sam bio malaksao, da sam izgubio snagu, da sam izgubio svoj adrenalin na koji sam ponosan, adrenalin kad radim. Osećao sam se kao čovek koji lebdi, to su bili simptomi. Temperaturu nisam imao, nisam kašljao, nisam izgubio čulo ukusa i mirisa, ništa od simptoma za koje nam kažu da su važni za otkrivanje korone. Ja sam u roku od nekoliko sati prebačen za Beograd u vrlo lošem stanju, i sledećih 14 dana sam proveo u bolnici sa kiseonikom“, svedoči Mensur za Sputnjik.
Zdravstveni radnici- poseban soj ljudi
Nakon ove bitke Mensur se potpuno oporavio, počeo je da radi, i već pravi planove prema kojima se nada da će premijera Ane Karenjine biti izvedena u niškom pozorištu 22. januara.
„Ono što je najlepše u svemu tome, a to je već kao mantra, jeste da svi ljudi koji su preležali i koji su bili po bolnicama, pričaju o ljudima koji su ih mazili i pazili i lečili. I svi pričaju isto, i ja ću opet ponoviti sve to. To je posebna kategorija ljudi. Sve te medicinske sestre, svi ti doktori, svo to osoblje koje brine o ljudima koji su zaraženi i koji se bore za svoje živote, jedan su poseban soj ljudi. To prosto treba da se ovekoveči, da se zapiše, to treba da se zapamti, jer postaneš radostan kad saznaš da postoje i takvi ljudi. Ja sam beskrajno zahvalan tim ljudima kako su me mazili, pazili i lečili, i to ne zato što se zovem Irfan Mensur, isto su se ponašali i prema potpuno anonimnim ljudima koji se bave nekim drugim poslovima“, naglašava Mensur.
Na pitanje, kako je raditi ono što najviše voliš pred publikom koja nosi maske, publikom koja je u duplo manjem broju od onoga na šta je navikao, Mensur svedoči da je počeo još više da poštuje te ljude i da se divi tome koliko vole pozorište, da su i u ovakvim uslovima došli da gledaju njega i njegove kolege.
Rad iz inata
„Radiš iz inata. Mi kao nacija, mi kao geografija, da ne govorim samo o naciji, mi smo inadžije. Mi umemo da se borimo sa mnogim stvarima koje su ili strašne ili strašnije od ovoga što nas je sad zateklo. I uvek iz inata nekako preživimo. Ja radim iz inata, ja neću da dozvolim da mi ova pandemija uskrati nešto što čini ceo moj život, a to je bavljenje pozorištem, filmom, televizijom. I ko zna kakva će nam biti sledeća godina, ali ja već imam u glavi dva tri nova projekta koja ću pokušati da dovedem do kraja, da izađu pred javnost“, najavljuje naš poznati glumac.
Najpozitivniji momenat u toku pandemijske godine za Mensura je bila podrška i kontakt sa ljudima sa kojima nije komunicirao više od decenije:
„I onda shvatiš da neki ljudi ne moraju baš da se druže, da se viđaju i zajedno izlaze, ali u trenucima nekih padanja kao što je bila bolnica, neki ljudi imaju potrebu da te podrže. I divno je što sam shvatio da prosto ta podrška i ljudi sa kojima nisi svaki dan, i sa kojima nisi veliki drug nego samo poznanik, da te toliko cene da žele da ti pruže podršku u smislu poruke, u smislu javljanja telefonom, ili poruka preko nekih drugih ljudi. To je nešto što mi je utisak u ovom sivom vremenu“.
Godina pehova za Vladimira Stojkovića
Prekid Superlige Srbije u fudbalu na početku epidemije, otkazivanje mečeva nove sezone zbog pozitivno testiranih igrača i članova stručnih štabova, igranje bez prisustva publike i lično iskustvo sa korona virusom obeležili su godinu čuvara mreže Partizana, Vladimira Stojkovića.
Njegova borba sa virusom je trajala kratko i svela se na povišenu temperaturu, drhtavicu i bolove u mišićima. Oporavak je bio brz, pa se najbolji golman sezone 2017/2018. u kratkom roku vratio treninzima.
„Iz razloga zato što radimo ono što volimo, nedostaje nam taj život kao i svakom drugom čoveku, ne samo sportisti. Sve je nekako ograničeno, uvedene su mere koje svi poštuju, tako da se nadam da će sledeće godine biti sve bolje. Teško je igrati bez publike i testirati se na svakih pet dana, testirati se pre svake utakmice, meriti temperaturu pri svakom ulasku na stadion, izbegavati kontakte... Sve to je pod restrikcijom, tako da je teško, ali nije samo nama. I ostalim ljudima je podjednako teško, tako da očekujemo da će sve proći u narednoj godini i da će sve biti kao pre“, uveren je Stojković.
Tekuća godina za njega imala je više pehova nego dobrih stvari, ali je najbitnije da su porodica i zdravlje kako treba, a sve ostalo će doći kad tad.
Tekst završavamo Stojkovićevom porukom za narednu godinu:
„Treba da cenimo prave životne vrednosti, sa ovom lekcijom smo se osvestili šta je u stvari život i treba da budemo pozitivni i da verujemo da će sve biti u redu“.
Pročitajte još:
