On kaže da je sa velikim nestrpljenjem očekivao zvanične rezultate koji su stigli pre nekoliko dana i odnose se na period od januara do kraja oktobra. To, kako kaže, ne menja ništa na stvari jer dva poslednja meseca 2020. godine ne mogu da promene ništa nabolje. Brojke, dodaje on, samo mogu da budu gore.
Izgubljen grad veličine Požarevca
„Broj umrlih je povećan za 3,5 odsto, a broj novorođenih je smanjen za 1,5 odsto, što znači da ćemo u Srbiji u 2020. kada samo gledamo odnos nataliteta i mortaliteta, odnosno rođenih i umrlih, izgubiti 44.000 ljudi. Dugo nije bilo tako i to je otprilike grad veličine Požarevca ili Sombora“, precizirao je Dmitrović.
U Srbiji, u kojoj je prosečna starost stanovništva 43 godine, brojn umrlih je inače iz godine u godinu bio sve veći i Srbija je svake godine gubila oko 37.000 stanovnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2020. Srbija je imala manje od sedam miliona stanovnika i posle 52 godine je pala ispod te cifre.
Podaci kao opomena
Dmitrović kaže da se plaši podataka koje će doneti popis stanovništva koji nas čeka u 2021. godini.
Najnoviji podaci su, smatra on, opomena nakon 2019. godine u kojoj je zabeležen pozitivan rezultat pošto je 1918. godine doneta Strategija o podršci rađanju, i stopa rodnosti skočila sa 1,48 na 1,52. Ta stopa označava prosečan broj dece po jednoj majci i po njegovom mišljenju ona će sada ponovo da padne.
Ministar napominje da u proseku jedna majka mora da rodi dvoje dece da bi imali prostu reprodukciju. Iznad tog procenta se već govori o demografskom oporavku.
„Ovo što nam je donela korona nije dobro. Još jedan podatak koji plaši je da smo u 2020. imali 10.000 brakova manje, odnosno 10.000 venčanih manje. To tumačim, ili želim da se tešim na taj način, da je po sredi to što su ljudi odustajali, odnosno prolongirali venčanja koja nisu mogli da organizuju kako su želeli zbog korone i da će te svadbe da budu u godini pred nama“, kaže ministar za brigu o porodici i demografiji.
Sada presudne dve stvari
On kaže da je slika slična našoj i u regionu. Od očekivanja da bi nekakva pozitivna refleksija korone mogla da bude upravo to skupljanje porodica i da bi to vreme provedeno zajedno i zbližavanje moglo da rezultira većim brojem dece, nije se nažalost obistinilo.
Na pitanje šta u ovoj situaciji država može da preduzme da se makar na ovome stane, da se ne ide u dalji pad, Dmitrović kaže da su tu presudne dve stvari – prva je kako će se dalje ponašati virus, a druga je novac, jer kako kaže, mi, ipak, ne pripadamo kategoriji zemalja koje su bogate i razvijene.
„Predložićemo mere koje bi mogle da doprinesu da imamo rast nataliteta, a da nisu veliki udar na budžet. Radi se o materijalnim stimulansima za prvo, drugo, treće i četvrto dete i još nekim merama do kojih su došli ljudi iz pojedinih nevladinih organizacija koji se bave tim problemom, kaže Dmitrović.
On napominje da je već imao sastanke sa njihovim predstavnicima, koji savršeno znaju koji su najveći problemi jer su među njima i roditelji sa troje i više dece, koji su sasvim upućeni u tu problematiku i imaju konkretne predloge.
Mere koje se spremaju
Na pitanje, o kakvim merama je reč koje će uskoro predložiti vladi, on kaže da se one odnose na materijalni stimulans porodica sa decom, ali i na neke poreske olakšice, ali da o njima ne bi detaljnije govorio pre nego što budu predočene vladi Srbije.
U svakom slučaju, kaže, biće predloženo ono što je realno, jer mi za neke senzacionalne, kako kaže, nemamo novac.
Jedna od mera bi, smatra on, trebalo da bude i odnos privatnih posladavaca prema ženama koje imaju nameru da stvaraju porodicu, kako se ne bi dešavalo da zbog toga gube radno mesto, ili se posle porođaja vraćaju na slabije plaćeno, kaže on. To bi, smatra on, trebalo da bude zakonski regulisano, pre svega Zakonom o radu koji bi utoliko mogao da bude dopunjen.
Nije uvek presudan novac
Na konstataciju da ima i mera koje ne zahtevaju poseban novac, kakvo je usklađivanje radnog angažmana i roditeljstva kako bi se bolje uskladilo radno vrme i rad vrtića na primer, on kaže da je taj problem čak i rešiviji od drugih.
„Nijedan od razgovora koje sam imao nije prošao, a da nije spomenut taj problem. Cilj je da se to uskladi i dovede u jednu liniju koja će biti optimalna varijanta. Radićemo na tome i tu ima još poprilično nelogičnosti, a pogotovo kada su u pitanju porodice sa decom sa posebnim potrebama“, ističe Dmitrović.
Postoji, kaže on, paleta značajnih problema koji kada se analiziraju čak i nisu tako veliki i moguće je da ih rešimo, ističući da mu je vrlo značajno što je razgovarao sa onima kojih se to tiče.
Napominje da je pre nekoliko dana razgovarao sa ljudima iz organizacije „Tri plus“ iz Čačka koji imaju predloge za rešenje brojnih problema koje su oni na lokalu već realizovali, kakav je i kupovina za višečlane porodice sa troje i više dece uz velike popuste koji idu i to 25 odsto.
„Sve što je u našim mogućnostima mi moramo da uradimo, jer taj problem je veliki. Možemo da imamo autoputeve, strane firme, investitore, kompanije, ali mi već sada imamo problem sa radnom snagom. Sve je u redu, ali ko će da se vozi tim autoputevima“, konstatuje Dmitrović.
Od sela zavisi, vratiti mu život
On ukazuje i na situaciju sa opustošenim selima koja su slika ukupne demografske zbilje i napominje da demografske probleme ne možemo rešavati u gradovima, po soliterima, gde u proseku porodice žive u 50-60 kvadrata. A da bi sela oživela i zaustavnjeno njihovo napuštanje neophodno je da imaju svu neophodnu infratsrukturu, šokole, vrtiće i mogućnost da ljudi zarađuju.
Ministar za brigu o porodici i demografiju kaže da je već imao nekoliko susreta sa Milanom Krkobabićem koji je na čelu takođe novog ministarstva za brigu o selu, sa kojim će, kako najavljuje, sprovesti mnoge akcije. Kako napominje, Krkobabić će predložiti Zakon o selu koji do sada nismo imali što takođe govori o tretmanu sela.
„Nije normalno da Srbija nestane na selu. Nakon Balkanskih ratova, nakon Prvog savetskog rata, nakon Drugog svetskog rata, Srbija je preživljavala upravo zahvaljujući selu, kaže Dmitrović.
Najteže ipak migracije
Najteži problem koji se odražava na demografiju on ipak vidi u migracijama zbog kojih svake godine iz Srbije nestane upravo grad veličine Požarevca, pored onoga što izgubimo zbog odnosa novorođenih i umrlih.
Što je najgore, migracije odnesu mlade u punoj reproduktivnoj dobi, od kojih je, pri tom, svaki četvrti visokoobrazovan. Za njihovo zadržavanje ovde su, međutim, potrebna velika sredstva, kaže Dmitrović.
Veliki je posao podići privredu na taj nivo koji će ljude odvratiti od odlaska u inostranstvo ako tamo imaju šansu da budu daleko bolje plaćeni, ili da se bave poslom kojim ovde ne mogu, zaključuje za Sputnjik ministar za brigu o porodici i demografiju.
